Znate li šta je velika čaša, gde se i kako pije?!

Tradicija je ustaljena lokalna mudrost, a svaki kraj, okrug ili opština ima svoju tradiciju i običaj, koji se trude da zadrže, po kojem su prepoznatljivi i koji prenose s kolena na koleno, a jedan od običaja koji je karakterističan za opštinu Medveđa je ispijanje takozvane velike čaše.

Prema rečima master istoričara Nemanje Jovića, veliku čašu u ovim krajevima doneli su Pećanci kada su posle Berlinskog kongresa 1878. godine počeli da naseljavaju te krajeve.

„Stanovništvo koje je došlo iz Metohije, a mi ih ovde zovemo Pećanci, oni su doneli tu veliku čašu koja se služi na slavama, podiže se i zdravi se nekome, uglavnom rakijom, oni su čak doneli i običaj da se, dok se seče kolač, pevaju pesme, i dan danas se taj običaj ovde poštuje. Domaćin na slavi, nazdravi gostima i krene tako u krug, mislim da je to autentično za naš kraj“, objašnjava istoričar Nemanja Jović.

Ranije su se pravila tri kruga, a ako neko od gostiju zatraži još, može i više.

Velika čaša je obično od 1 do 3 decilitra i domaćin u nekom trenutku na slavi nazdravi prvi nekom od gostiju, obično kumu ili najstarijem gostu, zatim taj gost nazdravi nekom drugom i tako u krug, ali obavezno se mora ispiti do poslednje kapi.

U takvim čašama se uglavnom sipa slabija rakija, kako bi gosti što duže ostali i družili se.

Velika čaša u ovim krajevima nastavlja da živi, sada i mlađe generacije znaju za taj običaj jer se prenosi s kolena na koleno i uglavnom ceo taj kraj ima mnogo rakije koju sami pravi.

Postoje zapisi, da se sem, u ovom kraju, velika čaša ispija još u selima oko Kuršumlije, ali je tamo zovu rukatka, a pije se i u nekim mestima na Kosovu.

Pored ovog običaja, kako nam dalje priča Jović, glavni običaji u ovom kraju su se uglavnom vezali za velike verske praznike.

„Na Badnji dan i dan danas, muškarac iz kuće u rano jutro ide za badnjak, a polaznik se dočekuje kao što se dočekivao i u prethodnim vekovima. Uz doručak i poklone“, priča nam Jović.

I kao što je opštepoznato, Medveđa je multietnička sredina, u kojoj je, kako nam dalje objašnjava ovaj istoričar, zadržan veći deo običaja koji su doneti iz tih postojbina odakle su došli.

„Na primer, za Crnogorce je karakteristično to što i dan danas imaju gusle i dan danas se poštuju neki običaji koji su bili svojstveni crnogorskim plemenskim običajima a njima je ti ostalo ovde kao tradicija. Takođe, Albanci poštuju svoje običaje koje su doneli, a ono što je zanimljivo i međusobno se poštuju običaji drugih naroda“, dodaje istoričar Jović.

Pa tako, tamo možete čuti kako Albanac Srbinu čestita Božić ili krsnu slavu, a isto tako Srbin Albancu Kurban-bajram ili Ramazan.

Omladina opštine Medveđe poštuje tradiciju i običaje koje im je usadila porodica i koje su sastavni deo njihovog života od detinjstva,pa se može reći da su oni kulturno nasleđe, jer se prenosi sa generacije na generaciju i pored jezika i religije, sigurno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta jedne zajednice.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar