Nakon odsluženja zatvorske kazne, bivši zatvorenici teško nalaze posao. Kriminalci odlaze na robiju da bi se socijalizovali, a kada odsluže svoje nailaze na novu vrstu robije jer niko ne želi da ih zaposli. Ispada da ostaje samo da se ponovo bavimkriminalom kako bih barem pokušao da preživi.

Ovako svoju priču za juGmediu počinje Leskovčanin Gradimir Mitić, bivši osuđenik, koji je krajem godine pokrenuo Nevladinu organizaciju “Novi život” za zaštitu građana sa krivičnim dosijeom.

“Mi ćemo se boriti za prava osuđivanih lica, koja su uskraćena za mnogo toga što im sleduje. Bilo gde da konkurišete za posao traže vam potvrdu da niste osuđivani ili da protiv vas ne vodi krivični postupak. I šta to znači? Da smo mi automatski diskriminisani i da za nas nema mesta u društvu za koje su nas spremali iza rešetaka. Ustav Republike Srbije garantuje nam ista prava kao i svim građanima nakon odsluženja kazne, ali to je samo na papiru i to mora da se promeni”, ističe Gradimir.

Ovaj čovek, koji je inače poznat u beogradskim medijima po svom prijateljstvu sa Kristijanom Golubovićem i drugim osuđivanim kriminalcima, tvrdi da će preko svoje NVO okupiti blizu 15.000 bivših zatvorenika i povesti ih na mirne proteste pred Vladu Republike Srbije.

Zaposleni koji se ogreše o zakone dobijaju i spisak zabranjenih zanimanja.  Tu je pozicija u vojsci, policiji, pravosuđu i BIA, ali i u državnoj službi. Privatnici po svom ličnom nahođenju odlučuju da li će sarađivati sa bivšim zatvorenicima ili ne

“Jer svi imaju da poruče isto što i ja. Jer svi su prošli isto što i ja – izašli iz zatvora, hteli da započnu normalan život, da se zaposle, i naišli na zatvorena vrata. Ja sam konkurisao u Juri i Aptivu u Leskovcu, u mlekari, bio sam iskren, nikada nisam krio da sam u svojoj prošlosti imao problema sa zakonom, i automatski su mi vrata bila zatvorena. I šta mi je ostalo? Ništa! A imam suprugu i troje dece koje moram da prehranim. Da li treba ponovo da se vratim kriminalu i ulici?”, pita se, tvrdi, opravdano.

I dodaje da nema boljih radnika od bivših zatvorenika.

“To odgovorno tvrdim. Jer svi mi već prolazimo određene obuke I imamo svoje poslove u zatvoru. Mi tamo samo ne ležimo, kao što ljudi zamišljaju, već odrađujemo puno radno vreme.  Sa druge strane, svaki gazda neće imati lojalnije radnika od bivšeg osuđenika jer takav čovek samo želi da se vrati u normalan život. Jedino što je potrebno je da mu se pruži šansa”, navodi Mitić.

Zbog toga što je datih prilika malo, bivši osuđenici se, tvrdi, vraćaju kriminalu ili odlaze “preko”.

“Moj prijatelj iz zatvora je otišao u Englesku i tamo vodi potpuno normalan život. Zapošljen je u preduzeću koje prima upravo i samo bivše zatvorenike. Na zapadu postoje čitave kompanije koje se uporavo bave resocijalizacijom takvih ljudi. Sa druge strane, naša država poslodavcima koji bi se možda i odlučili da zaposle povratnike iz zatvora ne daje nikakve podsticaje”, dodaje Mitić.

A često je, kaže, i licemerna.

“Iako se, recimo, na konkursima za državne činovnike zahteva besprekoran dosije, on nije neophodan za najviše predstavnike vlasti. Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da je za kandidaturu neophodno samo državljanstvo i punoletstvo. Eto, oni  mogu da vode državu, a mi ne možemo  ni da se zaposlimo”, komentariše Gradimir Mitić.

Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje u Leskovcu nalazi se dvadesetak bivših zatvorenika, a posredovanje u upošljavanju takvih osoba predstavlja znatan napor, u šta treba da se uključe i druge institucije sistema.

“Ovo nije relevatan podatak jer povratnici retko žele da priznaju da su bili u zatvoru i kriju takve podatke jer poslodavci ne žele da ih zaposle”, kaže Marija Stevanović iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Za razliku od Srbije, države u okruženju se ozbiljno bave socijalizacijom bivših zatvorenika.

Primera radi, Hrvatska poslodavcima koji ih zaposle daje podsticaje u sklopu Nacionalnog plana podsticanja zapošljavanja. Još od 2014. godine mala i srednja poduzeća za zapošljavanje bivših zatvorenika dobiju od države 18.748 kuna za zaposlenike bez obrazovanja, 29.543 za one sa srednjom školom, te 36.360 sa višom i visokom stručnom spremom.