Vozač Doma zdravlja u Vlasotincu Srđan Radičević krenuo je juče ujutru u 6 sati da pacijenta iz Lipovice transportuje na hemodijalizu u Leskovac. Na pola puta ga je zaustavilo drvo koje je palo na put usled obilnih padavina, tamo gde nema mobilnog signala ni ljudi na putu.

Pokušao je, priča, da se vrati nazad, razmišljajući da ide po testeru, ali je i u povratku naišao na drvo koje se, u međuvremenu, obrušilo na put. Tako zaglavljen , bez signala mobilne mreže, išao je oko 5 kkilometara pešice dok nije dobio signal i pozvao kolege u pomoć.

“Kolega Ivan Davinić i ja smo otišli po Srđanovu testeru kod njega kući i krenuli mu u susret. Kad smo ga sreli, počeli smo da uklanjamo drveće s puta i tako stigli do pacijenta”, kaže šef voznog parka vlasotinačkog Doma zdravlja Zoran Kocić.

Pacijent iz Lipovice transportovan je bez dodatnih problema u leskovačku bolnicu, na hemodijalizu.

U videu možete pogledati kako je to  izgledalo na terenu.

Vozači hitne pomoći, vozači pri domovima zdravlja i bolnicama jesu deo zdravstvenih ekipa i to veoma važni jer su zaduženi da bezbedno prevezu bolesnike i zdravstvene radnike do odredišta, a često se u tom poslu nađu i kao druga vrsta podrške i pacijentima i lekarima i sestrama, pa je i njihova odgovornost velika.

Međutim, država je na njih zaboravila, bolje rečeno, ne vidi ih. Da nije tako, ne bi im pre nekoliko godina smanjila plate i svela ih na minimalce.

Vozači su, posebno u pandemiji korona virusa, pokazali hrabrost i solidarnost, što je mnoge koštalo zdravlja, odnosno, oboljevanja od zaraze jer su i oni u direktnom kontaktu sa obolelelima. Država ih ni u ovoj situaciji ne prepozanaje. Još primaju minamlce.

To su i, inače, ljudi velikog srca, a priča gore je samo jedna od mnogih koja svedoči o njihovom požrtvovanju i snalažljivosti.