Negativni prirodni priraštaj i iseljavanje su oni parametri koji sve nas brinu, a slaba je uteha da se procentualno najmanje ljudi iseljava upravo iz Vlasotinca, ako poredimo lokalne samouprave u Jablaničkom okrugu, izjavio je danas predsednik opštine Vlasotince Bratislav Petrović posle sastanka sa ministrom za brigu o porodici i demografiju Ratkom Dmitrovićem.

„Takođe, podatak da su zarade u okrugu skoro uvek najmanje upravo u Vlasotincu pokazuje da ovde radi privreda – jer u prosek zarada ulaze i plate u privatnom sektoru i  one u javnom sektoru. Ovde je oko 2000 ljudi zaposleno u četiri pogona stranih investitora, a u još oko 5000 ljudi radi u preduzetničkim radnjama. Taj se novac potroši u Vlasotincu najvećim delom, što pokazuje i broj banaka koje ovde rade, kao i broj automobila…

Vlasotince je poslednjih nekoliko godina realizovalo oko 70 projekata, najvećim delom infrastrukturnih, ali su tu bili i projekti čiji je cilj bio ostanak mladih na selu, ali i u gradu. Pomagali smo porodice kroz podsticaje za započinjanje ili proširenje posla, ali smo se fokusirali i na projekte koji su se ticali brige o reproduktivnom zdravlju mladih.

Deca se rađaju, ali…

Broj novorođene dece nam je od 2013.do 2018.rastao, ali je priraštaj ipak negativan.

Polovinu naše teritorije čini poljoprivredno zemljište i tu su tzv.moravska sela iz kojih se ljudi ne iseljavaju, ali drugu polovinu čini brdsko-planinaski deo odakle ljudi odlaze. Ima pojedinačnih povrataka, ima napora da se život vrati u te predele, ali sve to ide prilično teško.

Imamo zaniljiv primer dveju zadruga koje su dobile sredstva od države i koje uspešno posluju. Jedna je Med i voće, dobila je maksimalnih 100.000 evra na konkursu , a druga je voćarska zadruga Rosulja koju čine mladi ljudi od po 35 godina koji su se udružili i proizvode voćne rakije.

Izuzetno je razvijena povrtarska proizvodnja u Stajkovcu i okolnim selima, to je primer mnogima kako i koliko treba  raditi, ali naš cilj  e da pognemo da se razviju i drugi delovi opštine“.