Mlečno govedarstvo kao najskuplja grana primarne poljoprivredne proizvodnje u zemlji u zadnjih nekoliko godina suočava se sa ozbiljnim problemima i trenutno se nalazi na prekretnici. Tranzicija u mlečnom govedarstvu i dalje traje pa otuda svi oni koji se bave ovim problemom pokušavaju da daju odgovor na pitane kako pomoći farmerima da unaprede svoju proizvodnju i shvate da su oni najbitnija karika u tom lancu, a ne subvencije, premije i ostala davanja koja dobijaju od države.

Problemi u ovoj grani agrara u Pčinjskom okrugu i Srbiji se prema rečima Roberta Širtova, savetodavca sa stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ogledaju u lošoj genomskoj selekciji, neizbalansiranim i neadekvatnim dnevnim obrocima, usitnjenim, nepovezanim i udaljenim obradivim poljoprivrednim površinama, zastareloj i nedovoljnoj poljoprivrednoj mehanizaciji, lošem menadžmentu na gazdinstvima i lošem odnosu lokalnih mlekara prema farmerima koji je rivalski, a ne partnerski.

“Bolji proizvodni rezultati u mlečnom govedarstvu mogu se postići dobrim odabirom muznih krava sa visokom mlečnošću ne manje od 7.500 litara mleka za početak, sa tendencijom dostizanja mlečnosti u laktaciji od preko 10.000 litara “, naglašava Širtvov i dodaje da ne misli na simentalsku rasu koja je najzastupljenija u našoj zemlji već isključivo na visoko mlečne krave, rase holštajn frizijske, jer sa simentalskim kravama u mlečnom govedarstvu ne možemo da imamo očekivanu dobit i rentabilnost na farmi.

Dobra genetska selekcija na farmama se u kraćem roku i sa najmanje ulaganja može postići odabirom najboljih krava na farmi, prodajom nerentabilnih i nabavkom visoko mlečnih rasa, veštačkim osemenjavanjem seksiranim semenom kada se i u devedeset posto slučajeva rađa ženska telad, embriotransferom i planiranom godišnjom oplodnjom.
“Bez dobro izbalansiranog i adekvatnog obroka u svim segmentima proizvodnje počev od laktacije preko zasušenja i telenja, nema rentabilne proizvodnje kravljeg mleka”, kaže Širtov.

Ishrana krava je, po njegovim rečima, nauka koju poznaju skoro svi farmeri. Međutim, svi oni o njoj ne znaju mnogo i tu prave najskuplje greške zbog kojih čak i odustaju od daljeg bavljenja mlečnim govedarstvom. Zato je jeftinije angažovati stručnjake iz oblasti ishrane koji će na osnovu težine krave, faze laktacije i visine mlečnosti preporučiti najbolji obrok za svaku krvu u štali i taj trošak će se višestruko vratiti već u prvoj laktaciji.

“Potrebna je i bolja organizacija i povezanost udruženja proizvođača kravljeg mleka na lokalnom, regionalnom i državnom nivou, a sve sa ciljem organizovanog nastupa prema vlastima kako lokalnim tako i republičkim u cilju odbrane svojih interesa, bez čijeg glasa neće moći da se planira nacionalna agrarna politika i koji će predlagati mere za dalje unapređenje ove najteže primarne poljoprivredne proizvodnje “, podvlači Širtov.

Opstanak ovakvih udruženja, asocijacija , klastera treba da bude isključivo interes farmera i to bez pomoći od strane lokalnih ili republičkih organa vlasti.

Farmerima koji se bave proizvodnjom kravljeg mleka su na raspolaganju savetodavci iz oblasti stočarstva iz 34 Poljoprivrednih i stručnih službi Srbije koji su prošli edukacije iz oblasti genomske selekcije, ishrane muznih krava, izgradnje smeštajnih i prerađivačkih kapaciteta iz bolasti mlečnog govedarstva i koji će im pružiti potrebne informacije i savete za dalju i rentabilniju proizvodnju.