U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra, što predstavlja najveću vrednost zabeleženu od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Samo tržište stanova u ovom periodu vredelo je 1,2 milijarde evra, piše Danas.

Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, cene stanova u Beogradu porasle su za oko 14 odsto, pri čemu je starogradnja poskupela za 14, a novogradnja za oko 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U Novom Sadu i Nišu zabeležen je rast ukupnih cena za 10 i 13 odsto, a interesantan je podatak da su cene starogradnje u Nišu porasle za čak 29,5 odsto.

Najveće poskupljenje kvadrata zabeleženo je u Vršcu, gde su cene skočile za 29 odsto, odnosno 14,5 za starogradnju i čak 58 odsto za novogradnju.

Cene nekretnina su u Beogradu u proteklih šest godina udvostručene. Uz to je na tržištu nekretnina, u odnosu na 2020. godinu, zabeležen skok prometa stanova čiji kvadrat košta između 2.000 i 3.000 evra čak za 31 odsto, dok je dostupnost stanova čiji kvadrat koštaju između 1.000 i 2.000 opala za 37 odsto, pokazuju analize.

Kada su u pitanju cene nekretnina, agent za nekretnine Kaća Lazarević tvrdi da su trenutne cene nekretnina odraz krize, jer ljudi, koji se najčešće koriste kreditima kako bi kupili stan, ne mogu finansijski da isprate trendove koje postavljaju investitori.

„Investitori instistiraju na tome da prave veće stanove, umesto da zidaju zgrade sa manjim stanovima. To jeste za njih skuplje, ali prodaja ide mnogo brže“, kaže Lazarević, koja smatra da je rešenje ovog problema da se „država odrekne svog dela kolača“. Ona dodaje i da „ukoliko bude bonusa za investitore, a ne za kupce, naći ćemo se u ćorsokaku“.

Podaci Zavoda za statistiku za drugo tromesečje ove godine pokazuju rast vrednosti izvedenih građevinskih radova u Srbiji za 20 odsto u tekućim cenama, odnosno za devet odsto u stalnim. Kompletan rast je ostvaren u Beogradu, gde je zabeležen međugodišnji rast od čak 51 odsto, uz pad vrednosti građevinskih radova u svim ostalim delovima Srbije. Primetno je da je inflacija, odnsono rast cena u građevinarstvu iznosio 11 odsto, što je znatno više od opšte inflacije, koja je u drugom tromesečju bila nešto iznad tri odsto.

Nikola Seneši, stručnjak za nekretnine, poskupljenje gradnje vidi kao posledicu inflacije, nedostatka kvalifikovane radne snage u građevini, ali i činjenicu da se svi uključeni u lanac proizvodnje trude da materijalno što bolje prođu. Ipak, pored navedenog, Seneši tvrdi i da klijentelizam, koji je pogodno tle za korupciju, igra veliku ulogu u uvećanju cena.

„Svaka pojedinačna karika u lancu se trudi da što bolje iskoristi svoju poziciju, uključujući i izvođače radova. Jako puno ljudi je u obavezi da doda jedan deo na realnu cenu koja se kasnije mora vratiti onome koji mu je dao taj posao“, napominje Seneši.

Građevinski inženjer i član Anketne komisije za preispitivanje odgovornosti nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu Danijel Dašić tvrdi da je primarni razlog rasta cena u Srbiji, zapravo, korupcija.

„To ima samo jedno ime, a to je korupcija. Prema javno dosupnim ugovorima cene građevinskih radova u Srbiji su u proseku tri do četiri puta više od realnih cena. Ako krenemo od manjih gradova, po lokalnim samoupravama renoviraju se trgovi po cenama koje su po kvadratu veće nego što je cena izgradnje kvadrata u novogradnji, a vi dobijete samo popločan trg. Prema saznanjima Anketne komisije, cena železničke pruge do Budimpešte je sa 340 miliona evra otišla na preko milijardu evra“ kaže Dašić.

On dodaje i da su to standardni načini za izvlačenje novca iz državnih projekata, kao i da ovakvi obrasci izvođenja građevinskih projekata najviše škode Srbiji i njenoj građevinskoj industriji.

„Građevinska industrija u Srbiji je defakto uništena. Ona je sada potrčko velikih infrastrukturnih projekata. Nekada su naše najveće građevinske kuće izgradile ne samo celu bivšu Jugoslaviju, već i delove Afrike i Azije, a danas su samo manji partneri čudnih kompanija preko kojih se u suštini peru pare“ tvrdi Dašić.

Nikola Seneši govoreći o cenama nekretnina, ističe da je sa ekonomske tačke gledišta, tržište u skorije vreme doživelo buđenje veoma specifične prirode koje se jedino može opisati kao, motivisano internom politikom u državi Srbiji.

„Imajući u vidu da postoji realna mogućnost smene vlasti u Republici Srbiji, u takvim situacijama se višak sredstava, do kojih se došlo klijentelističkim odnosom, ubacuje u nekretnine nekih šest meseci pre velikih političkih promena. To su sredstva koja su takođe nastala kroz političko delovanje subjekata koji se nalaze na strani kupaca“ dodaje Seneši.

U maju ove godine izdato je 4,6 odsto više građevinskih dozvola u odnosu na isti mesec prethodne godine, ali je predviđeni iznos radova veći za čak 65 odsto.