Dok je kao pomahnitala jurila po kući da završi započete poslove pre početka konvencije poznate stranake u Vranju koja se uveliko nalazila u predizbornoj kampanji, jedna od tamošnjih novinarki sasvim slučajno je u prolazu oborila na zemlju zemljanu kalenicu koja se odmah raspala u parmaparčad.

„Uf! Pa, nisi morala da se slomiš baš sada kada kasni plata!“, pomislila je ona u sebi. I dok je sakupljala njene krhotine setila se da je pijačni dan i da bi novu mogla da kupi već pre odlaska na konveciju.

Drugačija varijanta nije dolazila u obzir jer je bila u obavezi da posle ovog događaja odmah pošalje izveštaj svojoj redakciji. Zato se brže bolje obukla i požurila na pijacu gde je bez po muke pronašla prodavce grnačarskih proizvoda. Prepoznavši u njoj ozbiljnog kupca promrzla prodavačica umotana u debeli šal odmah je počela da hvali svoju robu:

Kupete si gospođo kalenicu. Neće se pokajati. Ne propušta. Ubavo gi pravimo s? muža mi. Ja si gu koristim i kad dođe pop da mi krsti vodicu. Arne su, uznete si.“

Zbog žurbe novinarki nije padalo na pamet da se upusti u bilo kakav razgovor sa njom. Bilo joj je važno da što pre odabere željenu veličinu kalenice i stigne valjano da isprati konvenciju. Zato kada prodavačici plati kupljenu robu ona se istog trena uputi na mesto gde je trebalo da se održi ovaj veliki politički skup. Da je trebala da dođe mnogo ranije shvatila je čim je krenula da se probija kroz masu ljudi koji su u rukama imali zastave i tansparente.

Naviknuta već na ovakve situacije uspela je sa kesom u ruci u koju je smestila kalenicu da se probije do centralne bine gde je trebala na diktafonu da snimi obraćanje svih učesnika. I dok je birala najpovoljnije mesto put joj prepreči jedan od organizatora koji joj ljutitim glasom, zagledajući pri tom šta nosi u kesi reče:

“Gospođo, vi ne treba da budete ovde. Molim vas da svoje mesto zauzmete u publici!“

Novinarka mu priđe i saopšti da mora da bude bliže bini kako bi mogla da napravi dobar novinarski izveštaj.

Vidno iznerviran organizator joj, opet zagledajući kesu, još autoritativnijim tonom reče:“ Da li biste bili radi da napustite ovaj prostor? Ne možete da budete ovde!“

Sada već dobrano iznervirana novinarka ga samo pogleda i smirenim tonom i odgovori: „Ovde sam došla samo zbog posla, a da nije tako ne bih vam ni došla!

“Videći kakvu je reakciju izazvao u njoj čovek joj pomirljivo reče: „Pa dobro gospođo spustite bar tu kesu negde sa strane.“

Ona ga u čudu pogleda i ignorišući ćutke njegovu molbu nastavi da radi svoj posao. I kad god bi podigla ruku na kojoj je visila okačena kesa sa kalenicom da fotoaparatom zabeleži kadar sa događaja primetila bi da je neki ljudi pogledom prate u stopu. A kada je na trenutak odložila kesu na samoj bini u želji da bar malo rastereti ruke vrlo brzo stiže naređenje od obezbeđenja da niko od prisutnih ne sme da se naslanja na binu.

Nemajući kud novinarka ponovo okači kesu na ruku i nastavi da radi svoj posao. U trenutku kada je zajedno sa kesom podigla ruke da slika lidera te stranke i visokog funcionera države Srbije,primetila je da joj je njegov najbliži saradnik i ministar u Vladi uputio dug ljutit pogled pokušavajući istovremeno da dokuči sadržaj kese koja joj je visila na ruci. Ne shvataju čime je izazvala ovakvu njegovu reakciju novinarka se instiktivno skloni u stranu, a kada primeti da je još jedan namrgođen pogled prati i sa druge strane,odluči da ode pre vremana sa događaja.

Na putu do kuće neprestano je mislila o svemu što joj se dogodilo na konvenciji, a kada je složila sve kocikice shvatila je da je zbog njene kalenice na velikom ispitu bilo obezbeđenje ovog visokog državnog funckionera koji je u Vranju došao da odradi svoju predizbornu kampanju.