Suđenje Ljubisavu T. (82) koji je optužen da je 28. avgusta prošle godine iz lovačke puške „mauzer“ ubio svog komšiju Jovana Mijajlovića (80), u ataru sela Pirkovac kod Svrljiga, a onda njegovo telo sakrio u šumi u susednom selu Radenkovac, nastavljeno je danas saslušanjem veštaka Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, Aleksandre Antović.

Ona je kazala da je veštačenjem telesnih povreda pokojnog Mijajlovića ustanovljeno da je projektil kojim je usmrćen ispaljen na granici relativne blizine i daljine, a sigurno je da usta cevi nisu bila u neposrednom bliskom kontaktu sa telom.

Antović je objasnila da u pogledu distance opaljenja iz bilo kog vatrenog oružja postoje, uslovno rečeno, tri kategorije distance – apsolutna blizina i prislon na kožu, relativna blizina i daljina.

„U ovom slučaju izgled i karakteristike ulazne rane i tragovi na odeći nisu imali karakteristike apsolutne blizine, što znači da usta cevi puške nisu bila prislonjena na grudni koš oštećenog. Na majici oštećenog nađene su samo dve barutne čestice, pa je opaljenje navedeno na granici relativne blizine i daljine. Dodatnu otežavajuću okolnost u određivanju distance predstavljala je činjenica da su pod dejstvom visoke temperature telo i odeća počeli da trule, zbog čega su pronađene samo dve čestice baruta na majici. U trenutku opaljenjenja na majici je moguće bilo i više barutnih čestica, ali nisu pronađene s obzirom da je bila natopljena krvlju i truležnom tečnošću“, izjavila je Antović.

Prema njenim rečima, relativna blizina se za različite puške može kretati od 30 do 50 centimetara, pa i do jednog i po metra udaljenosti usta cevi od tela, ali se za puške uzima da je realativna blizina nekih metar i po udaljenosti.

„U konkretnom slučaju mi smo, opreza radi, naveli da se radi o granici realativne blizine i daljine, jer se radilo o uznapredovalom truležnom procesu. Postoji mogućnost da je na majici bilo više čestica, a koliko tačno ne mogu da opredelim. Natopljenost majice krvlju i truležnom tečnošću onemogućila je detekciju stinih barutnih čestica, ukoliko su postojale“, izjavila je Antović.

Predsednik sudskog veća Valentina Pešić Miladinović zakazala je nastavak suđenja za 4. avgust i naložila za tadašnje ročište pripremu završnih reči. Ona je odbacila predlog odbrane okrivljenog da bude ponovoljeno njegovo neuropsihijatrijsko veštačenje, dok je kazala da će razmotriti predlog odbrane oštećenog da bude ponovljeno balističko veštačenje kako bi bila utvrđena udaljenost puške od tela stradalog Jovana u momentu opaljenja.

Trifunović je optužen da je počinio krivično delo ubistvo iz člana 113 u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 st4. u vezi st1 KZ.

U svojoj odbran on je naveo da se ubijeni čovek navodno bavio “magijom i hipnozom” i da mu je prišao da ga pita za novčanik koji je prethodnog dana nestao sa stola njegove kuće te da se ništa ne bi desilo da ga Jovan nije uhvatio za pušku. Optuženi je priznao da sa ubijenim nije bio u dobrim odnosima 50 godina, a da nisu razgovarali 25 godina. Kobni susret desio se oko 9 časova u ovom selu u opštini Svrljig kada je Ljubisav krenuo u obilazak njive zbog štetočina.

„Pušku sam držao u desnoj ruci u neutralnom položaju, ispod zaštitnika okidača. Video sam oštećenog kako je čupao travu u svojoj bašti. Nismo bili u dobrim odnosima pa sam imao tenziju kada sam pošao ka njemu da ga pitam u vezi novčanika koji je prethodnog dana nestao sa stola u mojoj kući“, kazao je Ljubisav.

Kazao je i da je prišao Jovanu sa puškom koja nije bila uperena u njega, kada je, po njegovim rečima, počelo otimanje oko oružja.

„Kada je uhvatio pušku gde se drveni deo spaja sa metalom, pokušao sam da je istrgnem. Istovremeno sam je uhvatio mojom levom rukom, uhvatio je i on drugom rukom i došlo je do otimačine. Cev je dobijala različito usmerenje – levo, desno, gore, dole… Ne mogu da budem precizan u kom položaju sam bio kada je puška opalila. Ja sam stajao na gomilici iščupane trave“, rekao je Ljubisav.

Ljubisav je kazao da je Jovan preminuo za tri, četiri sekunde od momenta kada je puška opalila, nakon čega je on sačekao pola sata da bi se smirio. Kazao je, da je pušku je sakrio, a telo odvezao do susednog  sela sa namerom da dobije na vremenu i napusti Srbiju.

Jovanu je, po navodima optužnice, metak prošao kroz grudnu aortu i desnu pretkomoru srca i preminuo je na licu mesta.

Izvor: Niške vesti