Znam da svi osećate isto što i ja osećam, da jučerašnji datum nikada više neće biti isti, jer održali smo pomen nedužnim dušicama koje su se Gospodu predstavile na istinu, čak im ni imena ne znamo. Nažalost samo inicijale znamo“, poručio je otac Zvonimir Živković na molebanu za nastradale u jučerašnjoj tragediji, održanom u hramu Svetog Simeona Mirotočivog u naselju Dubočica u Leskovcu.

Molitva je počela uz zvuk crkvenog zvona i minutom ćutanja za nastradalu decu Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, a građani Leskovca koji su se okupili u malom broju prethodno su upalili sveće za pokoj njihovih duša.

Otac Zvonimir Živković u svom emotivnom govoru kazao je da je naša zemlja, naša država od kada postoji dala svoje žrtve, ali se nikada nije odrekla Boga.

„Taj novi svetski poredak, tako moderna istorija kaže, ništa nije drugo već aždaja koja treba krv, krv naše dece, našeg naroda i na neki način svi smo svedoci današnjice da od 1999. godine pa na ovamo, „Aždaja“ nikako da se napije naše krvi“, rekao je otac Zvonimir.

Ispričao je da kada je razgovarao u parohiji sa jednom ženom koja radi u srednjoj školi kao psiholog, da joj je rekao da ovo nije dobro što nam se dešava, a da je ona njemu odgovorila da stalno deci to govori.

„Braćo i sestre, kada dođu iz Evrope i uče nas kako da vaspitavamo i učimo našu decu oni nam odmah kažu da smo proruski nastrojeni, ako hoćete u EU ne može to tako. Braćo i sestre jutros kada sam osvetio vodu rekao sam jednoj porodici da sam očekivao ono što nas je snašlo. Očekivao sam zato što usvojismo sve ono što zapadna „aždaja“ nudi i gledali gde su se tamo u tuđem dvorištu dešavale iste stvari, a evo i kod nas „aždaje“, došla je i kod nas u dvorište“.

Otac je zatim kazao da je za vaspitanje dece potrebna konstitucija i inteligencija, porodica, društvo u školi, psihologija, ali da ono što želi da kaže je da je Bog stvorio, osim konstitucije i inteligencije, jeste porodica i da na sve načine krvoželjna aždaja pokušava da nam to rasturi.

„Da nas odvoji od Boga, a svi mi po slobodnoj volji prilazimo ili Bogu ili onoj drugoj strani. Naša duša mora da bude prisutna negde. Mi smo ti koji biramo gde ćemo. Mi smo ti koji biramo idemo li ili za Bogom ili za krvoločnom aždajom“, poručuo je.

Ispričao je kako je čuo da neko kaže da je ranije svaka kuća imala svoju pušku da bi prehranila porodicu, ali se deca nisu ubijala.

„Srbin nije ginuo za džabe, već je ginuo za svoju porodicu u svim ratovima. Da li će nas ovaj događaj opametiti, to ćemo videti, Ili ćemo zaboravili. Kao što smo zaboravili ono dete koje je skočilo sa prozora, maltretiranje nastavnika od strane učenika, kao što smo zaboravili sve ono što nam se dešavalo unazad a i zaboravili smo da su starije generacije imale odlične profesore, lekare, radnike, majstore i sada je došla aždaja da priča o tome kako trebamo da živimo i vaspitavamo svoju decu, svoje porodice na neki način da formiramo, kako da se mi supružnici ponašamo jedno prema drugo. Nadam se da će ove žrtve da nas opamete, da nas malo osveste. Još jednom neka im Bog pruži večni mir, biće još molitva za tu decu“, rekao je otac Zvonimir i svojim govorom izazvao tihi plač i jecaje malobrojnih Leskovčana okupljenih u hramu.

Otac Mile Jovanović zaplakao: Oni su se suočili sa onim sa čime se bez straha ne može suočiti ni najveći ratnik na svetu, a to je sa poslednjim trenutkom svoga života

Molim se sa svima vama da Gospod Bog na ovom putovanju one mile dečje dušice koja su krenula put Nebeskog carstva, najtananijom roditeljskom brigom uznese u Nebesko carstvo i da im okonča muke, od kojih mi nismo mogli da ih sačuvamo, rekao je večeras otac Mile Jovanović na molebanu u leskovačkoj Odžakliji, povodom jučerašnje tragedije u beogradskoj školi.

Kako je kazao, on se moli da Bog okonča dečji strah koji je nastupio neposredno pre njihove smrti, jer su oni taj strah morali da osete i kroz njega da prođu.

„Oni su se suočili sa onim sa čime se bez straha ne može suočiti ni najveći ratnik na svetu, a to je sa poslednjim trenutkom svoga života“, rekao je uz suze i drhtavim glasom Jovanović.

On je ukazao da čovek uvek mora biti dobar, jer se svima nama bliži susret sa Bogom, a mi ne znamo kada će on biti.

„Ima nešto što je bliže i od prijatelja i od čoveka sa kojim ćemo se sresti na životnom putu, bliže i od košulje što nosimo na sebi, a kada sam pitao baku šta je to, kazala mi je da je to čas smrti, jer je on iznenadan i nikad ne znamo kada će doći“, naglasio je on.

Inače, večerašnjem molebanu, koji se održao sat vremena nakon služenja istog u hramu Svetog Simeona Mirotočivog u Dubočici, prisustvovalo je više desetina građana uz vrlo mali broj dece.

Nakon služenja molebana građani su zapalili sveće i pomoli se za duše nastradale dece.