Oduvek je doktorka Vojislava Vojka Stojiljković, lekar pedijatar po struci, iz Vranja volela da se bavi ukrašavanjem raznih predmeta. Priliku da se ozbiljnije pozabavi ovim hobijem dobila je tek kada je otišla u invalidsku penziju. Od tada kada završi sve bitne poslove u svom domu, ona se prepušta stvaralaštvu i raznovrsnim materijalima krene da ukrašava raznorazne predmete neobičnog oblika, a među kojima su najčešeće oni od stakla i drveta.

Na njenim ukrašenim predmetima uglavnom dominiraju vesele boje tako da ih je prosto nemoguće ne zapaziti. Mnogi od njih su i edukativnog karaktera tako da i deca vole da ih imaju na svom radnom stolu i pred ovu školsku godinu, a kako i ne bi kada je neke od njih, nekadašnja doktorka njihovih roditelja, pretvorila u likove iz njihovih omiljenih crtaća.

„Ceo radni vek sam provela sa decom. Ona su uvek u mom srcu i zato sam želela da ih i na ovakav način ponovo obradujem“, kaže Vojislava i ističe da su joj za takve rukotvorine najpogodinije tegle različitog oblika koje mogu da se rade na bilo koji način počevši od bojenja pa do oblaganja, drvetom, kanapom, koncem za heklanje, vunicom, ukrasnim trakama…

Materijal za rad ona uvek ima u izobilju jer sve što joj ostane kao višak u njenoj kući obavezno iskoristi za ukrašavanje. Tako su se na jednom njenom ukrasnom venčiću za kuću našle i školjke koje je njena ćerka sakupila prilikom letovanja na moru u Turskoj.

„Dok se vraćala ona je sve vreme držala korpu sa njima u krilu kako se ne bi polomile. Dugo su nam stajale kući dok nisam došla na ideju kako da ih iskoristim“, kaže Vojislava.

Svaki predmet koji je naša sagovornica ukrasila je unikatan. Retko kada može da napravi identičan jer se uvek nađe neki novi detalj koji će ga krasiti. Za kupovinu njenih predmeta uvek ima interesovanja, a to je još jednom potvrdila i na današnjem Etno sajmu koji je otvoren u okviru Manifestacije „Dani Vranja, a gde je zajedno sa ćerkom izložila svoje rukotvorine.

This slideshow requires JavaScript.

Sve one koje joj se jave kao višak ona uvek pokloni organizatorima humanitarnih akcija želeći da na taj način pomogne nekome ko je u nevolji. Vojislava je na tuđu ljudsku muku veoma osetljiva, a pogotovo kada je u pitanju neka ozbiljna dečja bolest. Kada priča o tome ona uvek brizne u plač i ističe da je uvek bila ponosna na sebe kada bi je kod mališana na vreme otkrila i započela proces izlečenja.