Deca su često u pokretu, istražuju svet oko sebe i učestvuju u različitim fizičkim aktivnostima. Uz svu tu energiju i radoznalost, padovi i manje povrede su gotovo neizbežni i može se reći da su sastavni deo odrastanja. Međutim, nije svaka povreda bezazlena.

Svaki put kada vaše dete doživi povredu, važno je pažljivo pratiti simptome i potražiti medicinsku pomoć ako postoji bilo kakva sumnja u ozbiljnost povrede. Bol, otok, deformacija ili nesposobnost da se koristi povređeni deo tela su indikatori da je potrebna hitna medicinska intervencija. Evo nekih od najčešćih dečijih povreda koje možete prepoznati i reagovati na vreme.

Sa čime se lekari najčešće susreću

Poznato je da je dečiji organizam izuzetno fleksibilan i adaptabilan. Često smo svedoci situacija u kojima mališani padaju, a potom se bez problema dižu i nastavljaju sa igrom, bez vidljivih posledica.

Međutim,kao što smo naveli, nije svaki pad u igri bezopasan, čak iako na prvi pogled možda deluje tako.  svetu dečije ortopedije, stručnjaci često naglašavaju značaj rane intervencije i pravilne procene povreda kako bi se obezbedilo najbolje moguće zdravstveno stanje deteta. Jer, anatomija i fiziologija kod dece se razlikuju u odnosu na odrasle osobe, što znači da su povrede i oboljenja koja ih pogađaju specifična za njihov uzrast.

Najčešće dečije povrede koje zahtevaju pažnju i intervenciju ortopeda uključuju:

Fraktura ili prelom kosti.

Često mislimo da prelomi kostiju nastaju samo nakon ozbiljnih povreda, ali dečije kosti su još uvek u razvoju i mogu biti osetljivije. Čak i blagi pad može prouzrokovati prelom „zelene grančice“, koji je tipičan za decu. Ova vrsta frakture podseća na pokušaj lomljenja sveže grane – kost nije potpuno prelomljena. Simptomi mogu biti suptilni, uključujući bol, oteklinu ili čak deformitet i potreban je dečiji ortoped sa puno iskustva kako bi iste prepoznao.

Simptomi: Otok, crvenilo, vidljiva deformacija, bol pri pokretu, nesposobnost da se koristi povređeni deo

tela.

Luksacija ili iščašenje zglobova.

Deca u igri prave nagle pokrete, skaču i vrte se, što može dovesti do iščašenja, posebno u predelu ramena ili lakta. Luksacija se odnosi na potpuno pomeranje zglobnih površina, dok subluksacija predstavlja delimično pomeranje. Obično je potrebna medicinska intervencija kako bi se zglob vratio u svoj normalan položaj.

Simptomi: Oštra, probadajuća bol, nesposobnost da se pomera zglob, deformacija.

Povrede ligamenata i tetiva.

Iako su češće kod odraslih, povrede ligamenata i tetiva mogu se desiti i kod dece, posebno kod mališana koji su aktivno uključeni u sportske aktivnosti. Ova oštećenja mogu rezultirati hroničnim bolom i nestabilnošću zglobova ako se ne leče pravilno.

Simptomi: Oštra bol, otok, hematom, škripanje ili pucanje.

Epifiziolize.

Kod dece, kosti rastu iz određenih područja poznatih kao epifizne ploče. Preveliki stres ili povreda ovih područja može prouzrokovati ozbiljne povrede koje mogu uticati na normalan rast kosti i znače odvajanje epifize od ostatka kosti. Ove povrede se često vide kod mladih sportista.

Simptomi: Bol koja se javlja prilikom fizičke aktivnosti, otok ili crvenilo.

Kontuzije i modrice.

Iako ove povrede često nisu ozbiljne, velike kontuzije ili ponavljane povrede istog područja mogu prouzrokovati komplikacije i zahtevati pažljivo praćenje.

Situacije u kojima dolazi do povreda

Činjenica je da nijedan roditelj ne može da konstantno bdi nad svojim detetom kako bi prevenirao

povredu. Ipak, verujemo da su vam neke od narednih situacija u kojima dolazi do istih, i te kako poznate.

1. Preterana aktivnost u sportu: Deca koja se bave sportom mogu doživeti razne povrede, posebno ako se ne pridržavaju pravilne tehnike ili ne koriste odgovarajuću opremu. Tendinitis (upala tetive) ili stresni prelomi su česti među uspešnim, mladim sportistima. Uz redovne preglede i treninge, moguće je smanjiti njihov rizik.

2. Padovi: Pad sa visine, poput penjanja po polici sa igračkama ili voženje bicikle, može dovesti do fraktura (preloma). Na primer, distalna fraktura radijusa je jedan od najčešćih preloma u dečijoj dobi i odnosi se na prelom kosti u blizini zgloba šake.

3. Nepravilna obuća: Nošenje neodgovarajuće obuće dovodi do deformiteta stopala, kao što je hallux valgus (iskrivljenje palca). Važno je odabrati obuću koja pruža dobru potporu i odgovara obliku i funkciji dečijih stopala. U poslednje vreme je izuzetno popularna i mnogo pristupačnija kod nas obuća koja imitira boso hodanje (barefoot).

4. Urođene anomalije: Nekada se deca rađaju sa ortopedskim problemima poput ravnog stopala ili displazije kukova. Rana dijagnostika i intervencija su ključne za uspešno lečenje ovih stanja.

5. Infekcije i inflamacije: Osteomijelitis (infekcija kosti) ili septični artritis (infekcija zgloba) su ozbiljna stanja koja zahtevaju hitno lečenje. Simptomi mogu uključivati crvenilo, otok, bol i povišenu temperaturu.

6. Preterano rastezanje ili uvrtanje: Nagle promene pravca tokom trčanja ili skakanja mogu dovesti do istegnuća ili čak povreda ligamenata. Primer takve povrede je istegnuće ligamenata skočnog zgloba o čemu smo detaljnije pisali iznad.

7. Iščašenje kukova kod beba: U pitanju je stanje kada se glavica butne kosti ne nalazi u svojoj čašici u kuku. Ovo može biti prisutno od rođenja ili se može razviti tokom prve godine života.

8. Ozgud-Šlaterova bolest: Ovo je bolno stanje koje pogađa prednji deo kolena kod dece koja aktivno rastu. Uzrokovano je stresom na tetivu koja povezuje čašicu. Često je stanje kod dece koja se bave sportom.

9. Nošenje teškog ranca: Školska deca često nose preteški ranac ili ga nose nepravilno što može uzrokovati deformitete kičme ili bolove. Skolioza je najčešće izazvana ovim. Zbog toga je bitno odabrati ergonomski ranac za dete, kako bi kičma bila što manje opterećena.

10. Povrede prstiju i ruku pri zatvaranju vrata: Deca uglavnom ne obraćaju pažnju kada i kako zatvaraju vrata za sobom, što može dovesti do povreda prstiju ili čak njihovog preloma. Ugradite zaštitnike za vrata ili podučite decu da budu opreznija pri rukovanju njima.Povrede se mogu javiti i kod preteranog korišćenja mobilnih telefona.

Zaključak

Kada je reč o zdravlju i sigurnosti vašeg deteta, uvek je bolje biti previše oprezan nego nedovoljno.

Povrede kao što su frakture ili iščašenja mogu imati dugoročne posledice ako se ne leče pravilno, zato uvek potražite savet stručnjaka iz oblasti dečije ortopedije.

U slučaju bilo kakve sumnje na ozbiljniju povredu, neophodno je dete odmah odvesti kod lekara ili u hitnu pomoć. Važno je da dete držite mirnim i da povređeni deo tela imobilizujete ukoliko je to moguće.

Uvek je bolje biti oprezan i potražiti stručno mišljenje nego pretpostaviti da je sve u redu.