Numeje čovek s čoveka da poorati. Ne sričamo se više.  Od ka dovedomo vodu u kuće, na kladenac više ne idemo. Češma u zid, obrneš natam-naovam, poteče vodica, napuniš si praz`n sud. Nesmo tolko zaludnjice da idemo na izvor samo da bi nekoga sretli.

Uvedomo struju. Obrneš dugme, veštačka toplina greje. Na elektriku varimo, pečemo, pržimo, ne trebe potpalu po šljivar da zbiramo. Štočeš naulice ka ti zgoda u kuću. Kupimo radio. Kutija priča, poje, savetuje, kritikuje. Mož da odiš i da ga slušaš, ali samo do vrata.

Stiže televizor. Oooooo! Čarobna kutija! Neje samo da orati nego i sliku ima. Vrza ni za stolicu. Velu „prozor u svet“. Mož i tika da je, ali od tija prozor vreme nemamo da pogledamo krz pendžen na kuću. Da vidimo živi li su ni komšije, imaju li muku, trebe li njim pomaganje. I nužnik ni u kuću, nečemo da ni mrzloča sviri po golu guzicu. Sve pomalko izlazimo, sve se poviše zatvaramo u zidine, sve se pomalko sričamo. A i ka bi se sretli ne bi umejali da produmamo.

Gradine zabatalimo, njive zapustimo, u trnjaci urastuje imanje, a nam teško da izleznemo sl`nce da ni ogreje, da si vidimo rod, komšiju. Štočemo po kaljavu zemlju ka sve ima u zadrugu. Ćesu pod mišku, ruće u džep. Nema koje nema. Samo s prs pokažeš. Pa ludi li smo da se mlatimo po prisojaci. A zaboravimo i pešći da odimo. Sedneš u vrždalo, ne trebe mu seno, slama, zob. Goleme zgode ljuđe izumeli. Ono, isna, i pobrže se stiza i pobrže se vrta, ali si vreme imamo sve pomalko. Ako i nekoga pešaka stigneš ili pa sretneš, ti ga s onova tvoje vrždalo ili ostaviš u prašinu ili ga pa isprskaš s blato ako je mokro vreme.

Ja ti, ete, velim da ne bi umejali s čoveka da produmamo ako bi se sretli.

Ćušnuše ni nekvi telefoni u ruće. Mlogo pametni, skoro pa ko ja ka popijem nekoju rećijicu. Nema kvo da ne znaju. Više ne moraš da se raspituješ ni po rod i ni po komšiluk, da se posavetuješ s nekoga domaćina ako te prisne nekva muka. Ispipaš ga , ispipaš i on te izvesti i koj je kude i koj kvo raboti. Vrza ni i ruće i jezik.

Da odimo zaboravimo, da oratimo batalimo. Sve od nemanje vreme od tolće zgode.