Ljiljana Tešović iz Mostarske ulice na Hisaru i njen sin (34) gledali su 21.decembra oko 20 sati televiziju u toploj sobi, kada su osetili dim sa sprata i čuli jako pucketanje. Izašli su i videli da je skoro celo potkrovlje, opremljeno za stanovanje, skoro zahvaćeno plamenom. Dok su tri vatrogasne ekipe došle i ugasile požar, ceo sprat je izgoreo.

Štaviše, oštećeno je i prizemlje, pa plafoni samo što ne padnu, nema struje, vlažno je i teško se diše jer sve smrdi na garež.

„Tužno, tuga, pogledajte“, teško korača Ljiljana, i pokazuje izgorele grede, stolariju i namšetaj u nekoliko sobica kroz kojih se vidi nebo. Jer, ceo svoj život ciglu po ciglu je ugrađivala.

Sreća u nesreći je što je komšija uspeo iz plamena da izvuče Ljiljaninog sina, koji je pokušao da gasi požar.

I da bi tuga bila još veća, ova žena ima četiri stenta i još nekoliko bolesti, zbog kojih nosi pampers, a njenom sinu je 90 posto oštećen sluh tokom bombardovanja brda Hisar 1999. godine.

„Nismo mi socijalni slučajevi. Ja primam penziju od 20.000 dinara. Ono, jeste, sve ide na kredite jer sam kredite uzimala dok sam zidala ovu kuću, pa živimo od sinovljene skromne plate. Primili ga u fabrici s ugovorm na tri meseca“, priča ova samohrana majka, za koju je komšija Rade već pokrenuo akciju prikupljanja novca.

KUĆA NA HISARU

Ljiljana i njen sin su se od stresa onesvestili tokom požara, on na jednoj, ona na drugoj ulici, pa su završili u bolnici iz koje je ona juče izašla. Pri padu je povredlila nogu, pa se teško kreće.

„Mada, ide sporo, ljudi nemaju novca“, kaže komšija Tešovića.

Popravka kuće je hitna, jer je popustio krov, pa Ljiljana kaže da sa strahom spavaju da im ne padne krov na glavu. Struju su im pozajmile prve komšije, ali samo za jednu sijalicu. Za novi priključak potrebno im je 40.000 dinara, kojih nemaju.

Ipak, komšije su odlučile da traže pomoć od grada Leskovca, ali im je neko rekao da neće dobiti jer kuća nije osigurana, što nije tačno. No, pomoć grada, koja se daje preko Centra za socijalni rad bude uvek simbolična.

This slideshow requires JavaScript.

A, čak i da je kuća osigurana, ko zna da li bi osiguranje priznalo štetu, procenjenu na 100 posto, jer je kuću zapalio dimnjak.

„Naložili smo jako peć, a kada je posle požara dimnjičar čistio dimnjak, rekao je da je pronašao deo cigle u njemu. Čekamo izveštaj stručnjaka. Ko zna, možda ću ja ispasti kriva“, iskrena je i zabrinuta.

Iako Ljiljana ne traži pomoć koja je prekopotrebna, komšije upućuju apel svim dobrim i dobrostojećim ljudima da pomognu, u građevinskom materijalu ili na bilo koji drugi način. Jer, sreća nije u primanju, nego u – davanju.