Možemo reći da smo jedan od retkih gradova koji je dao veliki doprinos u zaštiti životne sredine i koji može stati rame uz rame sa mnogim evropskim gradovima. Jedan smo od retkih gradova koji je taj komunalni sistem potpuno zatvorio, izjavio je danas gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović, na skupu Inženjerske komore Srbije.

Tema skupa, koji ova komora održava prvi put u Leskovcu od 2007. godine, bila je „Dani komore – Razvojni program Jugoistočne Srbije“.

Cvetanović je govorio o zaokruženom komunalnom sistemu, o Regionalnoj deponiji smeća u saradnji sa PWW, zatim o Postrojenju za prečišćavanje vode i mulja u ataru sela Bogojevce, kao i o novom gradskom kolektoru, pošto je stari istrunio pod zemljom.

„Sada je završna faza, treći projekat, ORIO program, kanalizaciona mreža za 16 naseljenih mesta, za 20.000 ekvivalenata, 78 kilometara dužine. Počeli smo decembra prošle godine, a do kraja tekuće godine treba da se završi projekat, nakon čega sledi period od godinu dana kada se proverava da li je sve u funkciji. Realizacijom ovog projekta, grad Leskovac može da ukaže na veliki značaj zaštite životne sredine na kojem smo sve vreme radili, ali na kojem ćemo raditi i u periodu pred nama“, zaključio je Cvetanović, koji je otvorio skup.

„Voda iz Gorinog je jedna od tri najbolje vode u Srbiji, sa skoro 780 litara u sekundi.“

„Realizacijom ovog projekta, grad Leskovac može da ukaže na veliki značaj zaštite životne sredine na kojem smo sve vreme radili, ali na kojem ćemo raditi i u periodu pred nama“, ocenio je Cvetanović.

Prvi govornik na skupu bio je profesor dr Jovana Despotović, u ime Inženjerske komore Srbije, koji je kazao da je oduševljen onim što je čuo od Cvetanovića, ali je tom prilikom govorio i o velikom odlivu kadrova iz Srbije u toj oblasti.

„Do sada je bila samo Bjeljina koja je imala sve o čemu je gradonačelnik ovde govorio, i to su učinili u paklenim uslovima, u vreme izbeglica, dva i po puta više u odnosu na broj stanovnika pre rata, ali su bili veoma vredni i uporni. Sada ću svuda da pričam o Leskovcu. Voleo bih da Inženjerska komora napravi jedan model“, kazao je.

Ispričao je da se u svom dugom veku nagledao fantastičnih postrojenja koja su posle 4-5 godina prestala da rade, sve slabije i slabije. „Ima nekih postrojenja u Makedoniji koja su ugašena, napuštena jer su otišli kvalifikovani ljudi. To je jedna opasnost za sve nas, ne samo za Leskovac. Kao što znate, ljudi mnogo odlaze.“

Inženjeri su, dodao je, počeli da rade sa postrojenjima još osamdesetih godina prošloga veka, kada se, kako je kazao, mnogi nisu ni rodili, u sali Skupštine grada Leskovca, gde se održavao skup. Potom je dao savet kolegama.

„Kad god se priča o tome meni bude muka, o besmisli našeg znanja i iskustva. Tako da za mlađe imam preporuku: Čim vidite da se o nečemu mnogo razglaba, mnogo diskutuje, od toga ništa biti neće, ili će biti jednog lepog dana. Tako da mi je mnogo milo da ste ovo sve uradili“.

Inženjeri su posle uvodnih govora nastavili da rade.