U sredu 21. oktobra 2024. godine u toku prepodnevne smene u Osnovnoj školi „Miroslav Antić“ u Nišu napadnut je direktor škole. Roditelj predškolskog deteta koje pohađa ovu školu, rezigniran zbog postavljanja kapije i zabrane parkiranja u školskom dvorištu, upao je u kancelariju direktora, vređao ga, psovao i pretio mu, a na kraju ga i gađao flašom vode, pogodivši monitor koji je bio tik ispred direktora, na radnom stolu za kojim je sedeo, navodi se saopštenju kolektiva Osnovne škole Miroslav Antić.

Ostatak saopštenja prenosimo u celosti:

Na sreću svih, do povreda nije došlo. Ali iza ovog čina koji je svima nama neobjašnjiv i neshvatljiv ostala su pitanja:

Šta bi bilo da se ovom čoveku koji je vandalski ušao u školu pod rukom našao neki drugi predmet, a ne flaša vode? Šta da je bio precizniji? Znamo li da li je bio naoružan? Koliki je bio njegov bes i na šta je bio spreman? Šta bi se desilo da je fizički nasrnuo? Kako bi reagovala deca da su videla da neko nepoznat napada direktora?

Sva ova pitanja zamenjuje jedno: šta treba da se dogodi da prestanu ovakva dešavanja?

Da li treba čekati da neki roditelj, nezadovoljan ocenom koju je dete dobilo, nasred časa uđe u učionicu i pred decom nasrne na učitelja ili nastavnika? Da ga vređa ili pokuša fizički da se obračuna sa njim dok deca gledaju? A ako je u pitanju učiteljica ili nastavnica? Da li dečaci treba da gledaju kako muška ruka kreće ka ženi?

Poslednjih godinu i više dana svedoci smo vršnjačkog nasilja. Kad su uzroci u pitanju, podeljena su mišljenja ko je više kriv. Ali jedno je sigurno – roditelji su ti koji su decu izrodili, vaspitavali i kao sedmogodišnjake upisali u školu. Pričali su im da nije lepo tući se, svađati se, mrzeti, ne biti dobar drug. Stiče se utisak kao da su jedno zaboravili – roditelji su najveći uzori svojoj deci i njihovo ponašanje je model dobrog ponašanja, jer su to mama i tata.

Imajmo na umu, u nadi da se ništa slično više neće dešavati u našoj školi: deca imitiraju manire roditelja, zato pazimo na ponašanje, misli i dela ukoliko želimo da nam deca izrastu u dobre, pravdoljubive i časne ljude.

Juče se ovo dogodilo našem direktoru. Kako da znamo da učitelji, nastavnici i vannastavno osoblje nisu sledeći? Kako da znamo da deca u školi neće biti povređena u nastupu besa razularenih pojedinaca? Ukoliko želimo dobro i samo dobro mališanima koji nam veruju, moramo stati na kraj ovakvim incidentima i zaštititi sve u školi.

Zaposlenima u školi mora se vratiti dostojanstvo, ugled i autoritet kako bi nesmetano mogli da zaštite i sebe i decu.

Saosećajući sa direktorom, koji je prošao kroz verbalno, psihičko i fizičko nasilje i koji se s pravom brine za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice, apelujemo da se zaštite svi radnici škole. Ne zaboravite, prosvetni radnici i deca su u istoj zgradi, u istim učionicama, u istom dvorištu. Napade na njih gledaju deca. I uče.

Kolektiv Osnovne škole „Miroslav Antić“ u Nišu