Smiljkovićeva uporedila uvođenje nameta bibliotekama sa uništavanjem knjiga u Beogradu 1941.godine

Iako su na poslednjoj sednici Skupštine grada Leskovca, 4. novembra, predložili formiranje Anketnog odbora za ispitivanje stanja i potreba biblioteka u Leskovcu i okolnim opštinama, koji nije usvojen, Grupa građana „Svi za jednog jedan za sve“, sazvala je konferenciju za medije zbog predstojećeg propisa vezanog za položaj biblioteka u Srbiji koji treba da stupi na snagu 1. januara 2025. godine.

Podsetimo, Bibliotekarsko društvo Srbije objavilo da će od 1. januara sledeće godine sve javne biblioteke biti obavezne da za svaku pozajmljenu knjigu plaćaju naknadu od 15 dinara, s tim što će od ovog pravila biti izuzete Univerzitetske i školske biblioteke, kao i Narodna biblioteka Srbije.

Šef odborničke Grupe građana „Svi za jednog jedan za sve“ Marina Smiljković izrazila je veliko nezadovoljstvo, jer kako kaže, od kako su odbornici u Skupštini grada nijedan njihov predlog nije usvojen već devet meseci.

„Nijedan naš predlog nije usvojen bez obzira što se radi o vrlo važnim problemima koji se tiču ne samo ljudi koji su nas glasali već uopšte za građane Leskovca i okolinu. Rušilački pohod uzurpatora vlasti se nastavlja, na red su došle biblioteke. Naime, Bibliotekarsko društvo Srbije je objavilo da će se od 1. januara 2025. godine sve javne biblioteke obavezati da za svaku pozajmljenu knjigu plaćaju naknadu od 15 dinara. Taj novac će biti isplaćivan navodno književnicima i književnim prevodiocima“, kazala je Smiljkovićeva.

Ocenila je da zbog nemogućnosti plaćanja, s obzirom da se za kulturu „kod nas izdvajaju najmanje sredstva“, preti zatvaranje 530 biblioteka u Srbiji.

„Sigurno da autorska prava treba da se poštuju ali ne po ceni zatvaranja biblioteka. U normalim zemljama ovaj iznos plaća osnivač bibliioteka, a to je ili država ili grad. Kod nas će to biti prepušteno samim bibliotekama. Poznavajući naše prilike, najveći broj tog novca otići će u nečije džepove. Ceo ovaj plan je netrasparentan kako za javnost tako i za same radnike biblioteka koji će sigurno ostati bez posla“, istakla je.

Smiljkovićeva navodi da je ceo ovaj plan neracionalan kako za javnost, tako i za same radnike biblioteka koji će, ponovila je, ostati bez posla.

„Zašto se njima isplati da to bude netransparentno? Zato što svaka transparentnost isključuje kriminalne radnje koje se kriju iza toga, i zbog toga je sve to obavijeno velom tajne. Postavlja se pitanje zašto se sve ovo radi? Po našem mišljenju ima tri razloga. Po prvom, u pitanju je pljačka koju sam pomenula, jer svuda gde je veliki novac u Srbiji tu je i pljačka. Drugo, biblioteke su uglavnom u lepim i prostranim zgradama na atraktivnim lokacijama što je vrlo primamljivo i privlačno za naše biznismene i njihove sumnjive poslove“.

Kao treći razlog Smiljkovićeva je navela da je „najstrašniji“ jer ljudima neće biti dostupne knjige, utoliko pre što su potrošačke korpe, za koju večina nema para, ne isključuju izdatke za kulturu, ali i da smo na samom vrhu po broju nepismenih u Evropi.

„Očigledno je da neko ima u interesu da ima što više nepismenih i neobrazovanih ljudi kako bi se njima lakše manipulisalo i upravljalo, dok se ovi drugi nepoželjni i zato beže. Biblioteke nisu samo mesta gde se knjige pozajmljuju. To su mesta i kulturnih dešavanja kao što su različite promocije, poetske večeri, predavanja i drugo“.

Podsetila je i na posetu ministra kulture Nikolu Selakovića, kada je dobio Oktobarsku medalju u Leskovcu kao zaslugu u ovoj oblasti, ali i da se nije prilikom boravka u Leskovcu i dodeli medalje nijednom osvrnuo na ovaj problem, iako to spada u njegov resor.

Smiljkovićeva je postavila pitanja: „Kakav će biti naš život? Kakav napredak možemo da očekujemo? Kakve ćemo generacije formirati ako zatvorimo mesta koja su od fundamentalnog značaja za razvoj kulture čitanja i mesta gde se nalazi sinteza sveukupnog ljudskog pisanog stvaralaštva?“

„Važnost kulture za jedan narod najbolje je opisan 6. aprila 1941.godine bacio bombe na Narodnoj biblioteci u Beogradu. To je bio nemački general Aleksandar Ler. Na njegovom suđenju, i pitanje „Zašto su uništili biblioteku u Beogradu?“, on je odgovorio: „Zato što je u njoj sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda“. Prema tome ostavljam javnosti da razmisli, da uporedi ono što su radili Nemci 1941. godine, fizički uništavajući i paleći knjige sa ovime što se perfidno radi da se broj čitalaca smanji. Jednostavno da se broj biblioteka ugasi, a samim tim i kulturno nasleđe jednog naroda, što bi bilo katastrofalno za Srbiju“, završila je.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

1 Komentar
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Mika
15.11.2024. 17:36

A što bi se u palanci čitale knjige. Onima kojima je to ipak neophodno nek skoknu do nama najbližeg grada sa univerzitetskom bibliotekom i tamo zadovolje svoje potrebe. Hvala bogu da nam je Niš samo 45 km blizu.