Iako je davno, pre nego što je doživeo umalo kobni akutni infarkt miokarda, Miroslav Cakić (64) iz Leskovca imao nekoliko puta veoma ubrzan rad srca, čak 220 otkucaja u minuti, on ni posle toga nije otišao kod specijaliste, već samo kod lekara opšte prakse.

Posle uzimanja lekova, otkucaji srca su se stabilizovali, a on je nastavio svakodnevne poslove, ne misleći više na svoje krvne sudove i srce.

Zapravo, bio je strastveni pušač. Pušio je dnevno po paklu, pa i po dve pakle cigareta. Taj ubrzani rad srca je pripisivao cigaretama, pa ih je ostavio 2010. godine, a inafrk preživeo 2015. godine.

„Od kako sam ostavio cigarete, moje srce je normalno kucalo, smirio sam se i odložio lekove. Međutim, izgleda da naš organizam sve pamti, pa tako jednom naplati našu nemarnost“, priča čovek koji se i devet godina posle operacije pribojava da mu se infarkt ponovo ne dogodi, pa pažljivo sluša svog kardiologa Miodraga Mici Miladinovića.

„Tog dana nisam radio ništa fizički naporno. Nešto sam po dvorištu radio, ali kada sam uveče krenuo stepenicama na sprat, osetio sam neverovatan umor, hladan znoj, malaksalost, a kada sam ušao u sobu, počeo je jak bol u grudima. Odmah sam znao šta mi se dešava i tražio od supruge da pozove hitnu pomoć. Već za 20 minuta smo bili na Odeljenju koronarografije, gde nas je sačekao doktor Mici“, počinje priču za Jugmediu ovaj suprug, otac i deka, kome je odmah rečeno da je imao jak udar i da je stanje ozbiljno.

Angio sala tog momenta nije radila, jer su dva lekara radila u dve smene, a on je stigao nešto posle završetka druge. Na koronarografiju se čekalo po nekoliko dana. Ali su zato ta začepljenja ublažena brdom lekova. Cakić je od doktora Micija dobio brdo lekova preko infuzije, i već ujutru mu je bilo lakše, no leva ruka ga je sve vreme bolela.

U angio salu je ušao tek posle 4 do 5 dana, i to brzo jer je jedan pacijent odustao zbog straha. U sali je bilo veoma kritično, i za svoj život, pored doktora Micija, zahvalan je i doktorki Gabrijeli Stojković.

„Tokom intervencije, ponovo sam osetio veoma jak bol u grudima. Čuo sam kako pričaju da trombovi kreću ka srcu sa svih strana. U tom trenutku, Gabrijela, koja je bila iza i posmatrala postupak koronarografije, uletela je u salu sa prslukom i uzela stvar u svoje ruke, tako što mi je dala neku injekciju. Za par minuta su prestali bolovi i nastavili su sa radom“.

Zapravo, Cakiću je, kako mu je objašnjeno, bilo ogromno začepljenje na glavnoj arteriji blizu srca. Ugrađena su mu tri stenta. Iz bolnice je izašao posle 9 dana i sada pije 7 lekova dnevno, a svakodnevno šeta, čiju kilometražu smanjuje doktor Mici, koji redovno prati stanje junaka naše priče.

„Veoma se bojim, bojim se da ne promašim neki savet doktora Micija i da me ponovo ne pogodi infarkt“, iskren je.
Miroslav Cakić je radnik. Radio je u „Neveni“, a kada se firma raspala, prešao je u „Zdravlje“.

„Mislim da sam pukao u tom Zdravlju jer sam video kako se bezdušno odnose prema radnicima. A ja sam emotivan po prirodi i ne mogu da trpim nepravdu. Moja procena je da su na moje zdravstveno stanje uticali stres i cigarete, jer drugih problema nisam imao“, zaključuje Miroslav Cakić iz Leskovca i poručuje svim muškarcima i ženama da se čuvaju stresa, da ne puše i da vode računa o ishrani.

„Ja ne znam kako sma se hranio, onako, kao svi radnici u Leskovcu“, zaključuje.