Krv u žilama ledila se od plača hraniteljke Andrije Ilića (16) iz Leskovca, kada je iz urgentnog centra izašao radnik gurajući kolica na kojima je, belim čaršavom prekriveno beživotno telo njenog dugogodišnjeg štićenika, koga je volela kao sina.

Injekcije za umirenje nisu savladale bol ni njenu ni njenog supruga, jer Andreja i njegov straiji brat kod njih žive od 2011. godine. Otac im je umro rano, a sud je oduzeo pravo njihovoj biološkoj majci da se stara o njima zbog grubog zanemarivanja.

Andrija se našao na pogrešnom mestu u pogrešnom trenutku; naišao je na usiljene i bahate vršnjake, na N.A. (2006) i V.T. (2009). Napali su ga iza stambene zgrade preko puta Hemijske škole iz čista mira.

„N.A. ga je udario pesnicom u glavu, posle čega je Andrija odmah pao na zemlju, a posle je nastavio da ga pesniči po glavi i telu iako se ovaj nije branio“, ispričano je Jugmedii veoma pouzadan izvor.

Obojicu je policija brzo pronašla i privela, jer nisu bili daleko. Poznati. Učenici Hemijske škole.

„Prema onome što ja znam N. A. iz obližnjeg sela će biti optužen za ubistvo“, tvrdi naš sagovornik.

Ko su ova deca i čija su ova deca i ko im je dao pravo da nekome oduzmu život???

Ovo su pitanja koja su celog poslepodnevna stizala na poruke i putem poziva od ozlojeđenih Leskovčana. Jugmedii su poznata imena i prezimena dvojice privedenih, dečaka i tek stasalog mladića, ali nam zakon ne dozvoljava da ih objavimo. Prvo zbog toga što su još maloletni, drugo zbog toga što niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno.

Za Andiju Ilić je sve završeno, ali je došlo vreme da se pitamo šta se ovo dešava? Zašto deca teraju u grob decu? Od koga su se učila sili, ko ih je ohrabrivao da pesničaju i šutiraju? Kako su ih roditelji vaspitavali, a kako profesori? I, konačno, da li su roditelji odgovorni za ponašanje svoje maloletene dece?

Svakom našem nevinom, mirnom i tihom detetu, koje se, kao što je bio Andrija i kao što se se iz Tekstilne škole vraćao kući da ruča, to može desiti u Leskovcu, u nekada mirnom gradu na Veternici. Da li su one psovke koje je potpisnica slušala od jednog, inače obrazovanog i razumnog čoveka, opravdane? Psovke, naravno nisu upućeni novinarki, već onima koji ne kažnjavaju, onima koji ne reaguju i otkriva istinu i onoma koji kažnjavaju preblago za najteža krivićna dela. A i taj čovek ima dete Andrijinih godina.

Predlaže da se sutra svi okupimo na mesto nesreće i zapalimo sveću za Andrijinu dušu, čiji život nije bio lak.

„On i njegov bart su kod nas već 13 godina. To su zlatna deca. Zavoleli smo ih kao svoje. Andrijin brat je završio srednju i upisao višu školu, a sam Andrija je kao bubica bio. Ovo je za nas šok“, priča njegov staratelj.

Kaže da zna da su deca mnogo patila u početku, ali da su psihički bila jaka, sabrala se i svila u novom gnezdu. „Nismo ih delili od svoje dece“, veli.

Jugmedia izražava duboko saučešće Andrijinom bratu i Andrijinim starateljima.

Gore objavljeni tekst pisan je pre saopštenja ministra policije Ivice  Dačića i pre poziva GG Svi za jednog, jedan za sve.