Po onome što je znao da nacrta u svom bloku na času likovnog četrnaestogodišnji Vranjanac Aleksa Pavlović se oduvek izdvajao od svoji vršnjaka. Zbog toga ga je direktorka škole “Dositej Obradović”, Desanka Milenković, u kojoj inače on stiče nova znanja, uputila u Likovnu radionicu Narodnog univerziteta da uz stručni rad akademskog slikara Vesne Marinković Stanković još više napreduje.

Nedugo zatim njegovi crteži su uz jedan predan rad poprimili izgled pravog umetničkog dela. Na njima je pokazao zrelost, da je izuzetan crtač i da je neverovatno posvećen onome što radi.

U njegovom fokusu bilo je crtanje portreta, materijalizacija i što verniji prikaz onoga što stvara. Pokazalo se i da odlično vlada bojama i u poslednjim radovima radi mrtve prirode na kojima uvežbava prikaz različitih tekstura. Voli mural i oni ga faciniraju.

This slideshow requires JavaScript.

“Napredujem polako, ali sigurno. Najviše volim da crtam portrete, a slikam i pejzaže i mrtvu prirodu”, kaže Aleksa.

Voditeljka Likovne radionice Marinković Stanković pak ističe da je veoma lako i lepo raditi sa ovim talentovanim momkom jer znanje i veštine usvaja s lakoćom. Posebno je raduje njegova neizmerna ljubav koju nosi u sebi, a koju iskazuje na poseban način prema svojoj baki kojoj se svakog petka sprema da ode u posetu.

“To je danas retkost. Uradio je portrete dede i bake i tako njima posvetio posebnu pažnju. Kada je došao u radionicu najviše je radio skice za grafite i stilizacije slova. Preokupacija su mu portreti koji su sve bolji i savršeniji “, podvlači Marinković Stanković i naglašava da on ima izuzetan osećaj za volumen i valer i da karakter svakog modela s lakoćom dočara. Otuda je jedan njegov rad nagrađen na poslednjoj izložbi radova polaznika Likovne radionice. Na nju je Aleksa posebno ponosan i želi da jednog dana upiše Likovnu akademiju i postane slikar.

Foto: Privatna arhiva