Trg u centru Leskovca sinoć je bio lep, muzikalan i svečan. Bez vrištanja. Samo pesma i tihi aplauzi publike koja zna zašto i kome aplaudira.

Iako o Leskovcu kao prestonici kulture Srbije za 2026. godinu pričamo više od dve godine, a dobijanje ove titule slavimo već mesecima, tek sinoć je prigodnim programom ona i zvanično otvorena.

Očekivali su se političari. Nisu došli. Bili su u Beogradu. Umesto njih, program je otvorio trubač Ognjen Milenković. Truba koja nas vekovima prati. Truba u kojoj su južnjaci majstori. Truba je bila najbolji izbor za početak tihog, dostojanstvenog i toplog programa.

Na velikoj bini, kakva u gradu na Veternici odavno nije viđena, smenjivali su se leskovački umetnici. Bina je koštala 16 miliona dinara. Neko će reći – mnogo. Nije. Oči su uživale. Leskovac je, makar na jedno veče, bio potpuno svoj. Leskovčanima.

Publika je slušala Crkveni hor „Branko“, uživala u pesmi sa češljanja uz scenski prikaz „Step by Step“, kao i u nastupu najmlađih iz hora „Zvezdica“. Na bini su se potom smenjivali pevači i muzičari – najbolje što Leskovac ima. A ima ih. Naše, a svetsko.

Nastupili su uvek sjajni „Libero“, leskovački operski pevač Nikola Mikić, Ženski hor „Stars“, Ženski vokalni sastav „Biser“, Etno grupa Muzičke škole „Stanislav Binički“, vokalna umetnica Kristina Savić, a program je završen koncertom ABBA Tribute Band-a.

I da. Umesto politčara medijima se obratila Sanja Cinić, direkroka LKC. Ponovila je ono što smo već mnogo puta čuli.

Večeras nastupa BIS-QUIT orkestar iz Rusije. Sutra je na programu Nacionalni ansambl „Kolo“.

Dođite. Mesta ima. Ne morate da stojite. Stolice su poređane kao u pozorištu. Stajanje je rezervisano samo za one iz medija – novinare i snimatelje.