Samo prošle nedelje Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.

Srbija se zadužuje kod Evropske investicione banke (EIB), Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Nemačke razvojne banke (KfW) i Francuske agencije za razvoj, piše Danas.

Od Evropske investicione banke država pozajmljuje 100 miliona evra za modernizaciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad.

Finansijski ugovor između Srbije i Evropske investicione banke otkriva jedan važan podatak: cena modernizacije pruge Niš–Dimitrovgrad gotovo se udvostručila od prve procene vrednosti projekta iz 2017. godine. Tada je projekat procenjen na 268 miliona evra, a danas ta cifra dostiže čak 502 miliona.

Srbija je od Evropske investicione banke već uzela 2018. godine kredit u iznosu od 134 miliona evra za modernizaciju ove pruge, a sada povlači ostatak od 100 miliona evra.

Od nove cene koštanja od 502 miliona evra, 234 miliona evra obezbeđuje se kreditima EIB, 162,08 miliona evra iz budžeta Srbije, a 105,92 miliona evra je donacija Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

Zatim, Srbija se zadužuje i kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 27,2 miliona evra za modernizaciju poreske uprave koja godinama kuburi sa nedostatkom radne snage pa je cilj modernizacije da rastereti radnika i prense deo posla na mašine.

Zadužujemo se i kod Nemačke razvojne banke (KfW) u iznosu od 135 miliona evra za reformu sektora energetike i zaštite životne sredine.

Srbija je dva zajma uzela i od Francuske agencije za razvoj. Prvi kredit, u iznosu od 12 miliona evra, namenjen je Elektromreži Srbije za rekonstrukciju i digitalizaciju postrojenja RP 110 kV Pančevo 1, pri čemu država preuzima ulogu garanta.

Drugi, znatno veći zajam od 135 miliona evra, odobren je za sprovođenje politike zelenog rasta. Reč je o drugoj kreditnoj liniji, jer je država ranije već povukla jednu tranšu i istom iznosu od 135 miliona evra.

Otplata

Kada je reč o otplati ovih kredita, zajam za modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad će se otplaćivati 25 godina, a kamatna stopa će se određivati prilikom povlačenja svake tranše posebno, uz mogućnost izbora fiksne ili varijabilne kamatne stope.

Za modernizaciju poreske uprave, polugodišnja otplata zajma biće 15. aprila i 15. oktobra svake godine, a rok dospeća je deset godina, uključujući grejs period od tri godine, uz otplatu glavnice u jednakim ratama, od kojih prva dospeva 15. oktobra 2028. godine, a poslednja 15. aprila 2035. godine.

Kada je reč o kreditu za EMS, odobren je na 15 godina, uključujući grejs period od pet godina, tako da se glavnica otplaćuje u 20 jednakih polugodišnjih rata (prva rata glavnice dospeva na plaćanje 10. februara 2030. godine, a poslednja 10. avgusta 2039. godine).

Javni dug Srbije prema podacima Mnistarstva finansija je na kraju jula iznosio 38,3 milijarde evra i bio je na 43,4 odsto procenjenog BDP-a za ovu godinu.