Srbija je obavezna da finansijski podrži određene države i međunarodne organizacije za učešće na EXPO 2027 u Beogradu, u skladu sa obavezama iz Dosijea odobrenog od BIE. Za to je predviđeno maksimalno 4,9 milijardi dinara, piše Forbes.

Podrška obuhvata:

• opremanje paviljona
• osoblje
• Nacionalni dan
• promotivne aktivnosti

Podrška se prvenstveno nudi najmanje razvijenim zemljama, malim ostrvskim državama u razvoju, državama bez izlaza na more i međunarodnim organizacijama.

Vlada je usvojila listu od 81 zemlje + 1 organizacije kojoj se šalje verbalna nota. Do oktobra 2025. učešće je potvrdilo 69 zemalja i 1 organizacija. Ako preostalih 12 potvrdi, i one dobijaju punu podršku.

Koordinacioni tim EXPO 2027 može proširiti spisak zemalja i obim podrške.

Raspodela maksimalnog budžeta od 4,9 milijardi dinara:

• 2,34 mlrd – paviljoni
• 822 mil – osoblje
• 1,66 mlrd – Nacionalni dan
• 83,3 mil – promocije

Iznos za svaku državu definisaće se pojedinačnim ugovorom.

Srbija naglašava da podrška učesnicima nije izuzetak: ista praksa postoji u Japanu, UAE, Kazahstanu, Italiji, Kini, kao i na prethodnim EXPO izložbama (Astana 2017, Dubai 2020, Milano 2015, Šangaj 2010, Osaka 2025). U svim slučajevima podrška je bila namenjena mahom najsiromašnijim zemljama.

Organizatori prethodnih EXPO izložbi redovno su davali finansijsku podršku siromašnijim državama i međunarodnim organizacijama.

Primeri:

• Astana 2017 – podržano više od 60 država; budžet 62 mil evra
• Dubai 2020 – podržano više od 100 država; budžet 320,9 mil dolara
• Osaka 2025 – podržano oko 100 država; budžet 219 mil dolara
• Milano 2015 – podržano oko 77 država; budžet 76,5 mil evra
• Šangaj 2010 – podržano više od 100 država; budžet 100 mil dolara

U svima njima prioritet su bile: najmanje razvijene zemlje, ostrvske države u razvoju, zemlje bez izlaza na more i države sa niskim prihodima.

Finansijska podrška učesnicima nije izuzetak. I prethodni domaćini EXPO manifestacija, poput Astane, Dubaija, Osake, Milana i Šangaja, davali su pomoć desetinama siromašnijih zemalja, što je uobičajena međunarodna praksa.