Noćna dežurstva uvedena su u domovima zdravlja u celoj Srbiji 17. novembra kao rešenje vlasti da rastereti medicinare u urgentnim centrima i olakša pacijentima da dođu do lekarske pomoći. Da je reč o popularnoj, ali neefikasnoj meri, koju je ministar zdravlja Zlatibor Lončar organizovao u sklopu predizborne kampanje, smatra doktor Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta. Bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić kaže da se radi o potpuno nepotrebnom opterećivanju primarne zdravstvene zaštite, što će biti još pogubnije po pacijente.

Produženjem radnog vremena domova zdravlja građanima će biti dostupna osnovna medicinska pomoć u svako doba dana i noći, bez potrebe da se obraćaju urgentnim centrima za stanja koja nisu hitna, najavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, piše N1.

Cilj ove mere Ministarstva zdravlja, kako su naveli, jeste da se poveća dostupnost zdravstvene zaštite građanima i obezbedi efikasnije funkcionisanje zdravstvenog sistema. Mnogi, međutim, postavljaju pitanje da li je ovo ipak najbolji način da se postigne efikasnost i olakša i pacijentima i lekarima, naročito jer zdravstvenim ustanovama već godinama nedostaju kadrovi.

Iz Ministarstva nema odgovora ima li dovoljno medicinara da se pokriju noćna dežurstva, kao ni – imaju li domovi zdravlja mogućnost dijagnostike i zbrinjavanja hitnih pacijenata. Nejasno je i da li će dežurstva biti na dobrovoljnoj bazi i hoće li biti ispoštovane sve zakonske regulative koje se tiču noćnog rada.

Ima li dovoljno lekara i medicinskih tehničara da pokriju noćna dežurstva?

Anesteziolog i član Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za portal N1 kaže da je gotovo sigurno da ova mera, koju je najavio ministar Lončar, neće dovesti do povećanja efikasnosti zdravstvene zaštite na način na koji se sprovodi, jer je neophodno zapošljavanje novih medicinskih radnika.

„Sigurno je da to može teoretski da poveća dostupnost zaštite u onim domovima zdravlja gde Hitna ne pokriva taj teren, to možda ima opravdanja, ali naravno, uz zapošljavanje novih zdravstvenih radnika. Sigurno je da nedostaje barem još deset posto, što je ogroman broj zaposlenih u zdravstvu koji nedostaje. Nažalost, mislim da partijsko zapošljavanje po povećanom obimu posla još uvek pravi veliki problem u zdravstvu. Tu je mnogo nemedicinskih radnika, nekih koji ne dolaze na posao, a isplaćuju im se zarade, a sve ovo što je sada Lončar organizovao mislim da je u sklopu predizborne kampanje“, kaže Panić.

Neurohirurg u penziji i bivša ministarka Danica Grujičić za N1 kaže da je uvođenje noćnih dežurstava preveliko preopterećenje primarne zdravstvene zaštite, koje je potpuno nepotrebno.

„Osnovni zadatak primarne zaštite jeste prevencija i zdravstveno obrazovanje stanovništva. Međutim, oni koji odlučuju uopšte to ne znaju, a to se uči na Medicinskom fakultetu… Biće i velikih problema da se zakaže pregled kod izabranog lekara, jer posle dežurstva imate pravo na slobodan dan. Pitanje je koliko će često i ko dežurati i da li će dežurati jedan ili dva lekara. Koliko jedan lekar opšte prakse može da zbrine hitnog pacijenta, a sa druge strane – zna se šta su hitni slučajevi“, istakla je Grujičić.

Iz Ministarstva zdravlja su istakli da su obezbedili sve neophodne uslove za sprovođenje ove mere, uključujući i kadrovska pojačanja. Međutim, na pitanje portala N1 da li je nakon ove mere zaposlen dodatni medicinski kadar nismo dobili odgovor.

Panić ističe da će ovaj posao pasti na medicinare koji već imaju preveliki broj pregleda.

„Nekim ljudima, koji žive u udaljenim mestima ili u ruralnim predelima, ovo će zvučati kao nešto dobro, a u suštini, u velikoj meri će opteretiti funkcionisanje primarne zdravstvene zaštite tokom dana. Kolege svakako već imaju preveliki broj pregleda u odnosu na ono što bi trebalo da bude normativ po Praviliku o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti. Dakle, nemaju dovoljno vremena da se posvete pacijentu kako je to potrebno“, objašnjava Panić.

Da li lekari imaju mogućnost dijagnostike i kako će se vršiti trijaža?

Građani će tokom noćnog dežurstva moći da zatraže hitnu zdravstvenu pomoć za pregled lekara opšte prakse i laboratorijske analize, ukoliko dom zdravlja poseduje laboratoriju, a Lončar je to precizirao rekavši da će „građani moći da se jave u dom zdravlja ako imaju temperaturu, da im neko posluša pluća, vide šta je sa kašljem, urade hitnu krvnu sliku“.

Panić kaže da veliki broj domova zdravlja koji će imati noćnu smenu ipak neće imati mogućnost dijagnostike, bilo laboratorije ili na primer radiologiju.

„Tako da faktički će njihov posao biti znatno ograničen i verovatno se svoditi na procenu – da li je stanje zaista hitno ili nije, a ako je hitno, onda će pretpostavljam pozvati hitnu pomoć. Tako da je pre neko dupliranje posla nego što je neka efikasnost postignuta ovime“, navodi Panić.

Grujičić kaže da, čak iako domovi zdravlja imaju odgovarajuću opremu, pitanje je da li će tokom noćnog dežurstva imati ko da tu opremu i upotrebi.

„Uvođenje noćnih dežurstava u domove zdravlja je notorna glupost, ukoliko moje kolege ostanu samo sa meračem pritiska i stetoskopom. Svaki dom zdravlja ima ultrazvuk, ali ne znam koliko ljudi zna da radi na ultrazvuku. Imaju i rendgen, ali koliko imaju rendgen tehničara i koliko imaju radiologa koji će da opisuju te snimke? Pitanje je i da li će raditi laboratorija, ako laboratorija ne radi, kako će kolege da postavljaju diferencijalnu dijagnozu, posebno u nekim slučajevima gde to deluje bezazleno, a potrebne su vam specifične analize koje će pokazati da se radi o ozbiljno bolesnom čoveku“, objašnjava Grujičić.

Pregledi koje je Lončar najavio, poput pregleda pluća i krvne slike, trebalo da se obavljaju preko dana, a samo hitna stanja su ta koja bi trebalo rešavati noću, smatra Panić.

„Naravno, neka od hitnih stanja zahtevaju pomenutu dijagnostiku, ali čini mi se da je ovo uporedivo sa onim što se do sada dešavalo da smo pred svaku izbornu kampanju imali da domovi zdravlja dežuraju subotom i nedeljom i da se dijagnostika radi vikendom, najčešće je to bilo volonterski. Bukvalno sve što Lončar radi kao ministar zdravlja jeste da vodi kampanju za SNS, rekao bih populističkim potezima, mada ovo nije populistički – popularno jeste, ali efikasno nije“, navodi Panić.

Hoće li biti ispoštovane sve zakonske regulative vezane za noćni rad?

Iako su iz Ministarstva zdravlja naveli da je za noćna dežurstva obezbeđen dovoljan kadar, ostaje nejasno da li će se dežurstva obavljati samo na dobrovoljnoj bazi i da li će biti ispoštovane sve zakonske regulative vezane za noćni rad, odmor medicinara, kao i njihovo plaćanje.

Potpredsednik Sindikata za primarnu zdravstvenu zaštitu Niš Vladan Marković za N1 kaže da svaka ustanova koja do sada nije imala noćni rad treba prvo da izradi Akt o proceni rizika,

„Rečeno je da će noćna dežurstva biti na dobrovoljnoj bazi, ali u startu to nije odrađeno što se tiče zakonskih okvira i drugih akata – Zakon o radu i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Tu treba svaka ustanova koja do sad nije imala noćni rad da izradi i Akt o proceni rizika za zdravlje. Domovi zdravlja u velikim gradovima do sada nisu imali noćni rad, dok u manjim mestima domovi zdravlja i zdravstveni centri, koji nemaju zavod za hitnu medicinsku pomoć, kao što je imaju veliki gradovi, oni mislim da imaju u svojim sistematizacijama predviđen noćni rad i shodno tome pretpostavljam da imaju sve što treba“, navodi on.

Marković kaže i da ne vidi koja je to potreba za hitnošću da se u par nedelja uvedu noćna dežurstva, iako analize pokazuju preopterećenost urgentnih zdravstvenih centara, te da je bitno da vidimo prvo po kojim će to propisima biti.

„Što se tiče kadra koji će to da radi, ako bude naredbodavno onda mora da bude pokriveno i nekim konkretnim rešenjima iz zakona i propisa koji to rešavaju“, ističe Marković.

On kaže i da je za sindikat važno da se ispoštuju svi propisi koji regulišu prava radnika koja su zagarantovana zakonom.

„Da to ne bude neka prisila i da se medicinaru koji rade ispune i mere odmora posle tog rada, a u zakonu piše da pojedinac ne bi trebalo da radi neprekidno duže od nedelju dana, znači posle nedelju dana mora neko drugi da ga zameni. Ako to znači da će ministarstvo zdravlja da raspiše nove konkurse za prijem lekara, ja lično to pozdravljam“, zaključio je Marković.