IIgu ozbiljno ugroziti zdravlje celokupnog stanovništva, sa posebnim rizikom po osetljive društvene grupe i da je zato, primenom preventivnih mera i odgovornim ponašanjem, moguće značajno umanjiti rizike po zdravlje i bezbedno prebroditi period toplotnih talasa.

Kako se navodi u saopštenju Batuta, tokom najtoplijeg dela dana preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom, a ukoliko je izlazak neophodan obavezno je nošenje lagane odeće svetlih boja, šešira ili kape sa širokim obodom, naočara za sunce, kao i nanošenje kreme sa zaštitnim faktorom (30+) pola sata pre izlaganja suncu i ponavljanje nanošenja na svaka dva sata.

Takođe, treba izbegavati naporne fizičke poslove i treninge, a ukoliko se moraju obavljati savetuje se da se to čini u najhladnijem delu dana, između četiri i sedam časova ujutru.

Bebe i mala deca ne bi trebalo da borave napolju u najtoplijem delu dana, dok bi trudnice trebalo da izbegavaju duži boravak na suncu uz flašicu vode i češće pauze u hladu.

Starije osobe takođe treba da izbegavaju boravak napolju u vreme ekstremnih vrućina.

Životni prostor treba održavati rashlađenim (idealno ispod 32 °C danju i 24 °C noću), što se postiže provetravanjem noću i u rano jutro, uz zatvaranje prozora i spuštanje roletni tokom najtoplijeg dela dana.

Takođe, treba isključiti nepotrebne električne uređaje i izbegavati kuvanje. Pri upotrebi klima-uređaja termostat se podešava na 27 °C uz ventilator.

Hronični bolesnici i osobe koje uzimaju više lekova treba da se posavetuju sa lekarom zbog uticaja terapije na termoregulaciju.

Srčani bolesnici treba češće da kontrolišu pritisak i vode evidenciju o vrednostima krvnog pritiska, dok dijabetičari treba redovno da proveravaju glukozu i izbegavaju hodanje bosonogi radi prevencije povreda. Takođe, preporučuje se održavanje kontakta sa bližnjima, nošenje mobilnog telefona i kartice sa ličnim podacima i dijagnozama.

Za odrasle je preporučljivo unositi dve do tri litre tečnosti dnevno (otprilike jednu čašu na sat vremena), uz izbegavanje alkohola, kafe i zaslađenih napitaka.

Preporučuje se primena čestog tuširanja mlakom vodom i nošenje lagane, svetle odeće od prirodnih materijala.

Starije osobe i hronični bolesnici moraju piti vodu preventivno, pre pojave žeđi, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom u vezi sa terapijom.

Tokom vrućina preporučuje se pet manjih obroka dnevno: doručak, dve užine, lagan ručak i večera.

Neophodno je izbegavati tešku, prženu i brzu hranu, kao i jela sa sirovim jajima, uz strogu higijenu i čuvanje hrane u frižideru.

Toplotni talas sa visokim temperaturama zahvatio je Srbiju i prema prognozi RHMZ najizraženiji će biti u periodu od 5. do 8. avgusta kada se u većini mesta očekuju maksimalne dnevne temperature od oko 40 stepeni.

Izvor: Tanjug