Od bombardovanja Duvaništa kasetnim bombama prošlo je 27 godina, ali žitelji tog dela Niša i dan danas sećaju se užasa koji su preživeli 12. maja tokom NATO agresije na Jugoslaviju, a na to ih podsećaju i rupe od gelera koje su ostale na fasadama zgrada i zrakasti tragovi bombi na trotoarima.

Avioni NATO alijanse sručili su za samo nekoliko minuta na naselje 36 tovara sa 2.000 kasetnih bombi. Takozvane “žute ubice” padale su na kolovoz, trotoare, terase, parkirane automobile i autobuse, udarale o zidove i krovove stambenih zgrada i kuća. Ranile su 11 ljudi, ali niko nije poginuo.

Stanovnici Duvaništa veruju da su izbegli stradanje jedino zavaljući Bogu i Svetom Vasiliju Ostroškom jer je dan bio divan, pravi prolećni, a ulice i igrališta bile su prepune ljudi i dece u trenutku kada su se začule sirene za vazdušnu opasnost. Prethodnih dana mnogi su ostajali napolju uprkos sirenama, ali tog 12. maja celo Duvanište opustelo je za “tili čas”.

Stanovnici i danas tvrde da se u jednom trenutku, ni od kuda, na igralištu koje je bilo prepuno dece pojavio nepoznati sedi, stari čovek i sve mališane uveo u sklonište. Par sekundi kasnije čule su se prve detonacije.

Milan Vukičević, žitelj Duvaništa kaže da u tom naselju nema čoveka koji nije zahvalan Svetom Vasiliju Ostrošku za spasenje tokom bombardovanja.

“Samo nas je on spasio, niko drugi. Ja sam sigurnu smrt izbegao za pet minuta. Vraćao sam se sa posla, ali nisam otišao do stana već do placa u Donjoj Vrežini. Pet minuta je prošlo od kako sam prošao kroz naselje kad je krenulo bombardovanje. Gledao sam iz daljine, bilo je strašno. Čule su se detonacije, dim je krenuo da kulja iz zapaljenih automobila i sa jedne od zgrade koja se od eksplozije zapalila. Autobusi koji su bili parkirani u naselju bili su skroz izrešetani“, rekao je Vukičević.

Radmila Cvetanović kazala je da se iz grada vraćala svojoj kući kada su krenuli da kruže avioni iznad Duvaništa.

„Trčala sam koliko su me noge nosile kako bih što pre stigla do kuće. Stigla sam do vrata kada su krenule detonacije. Zemlja se tresla, nisam mogla da otvorim vrata, a jedna jaka detonacija me odbacila do ulaza u podrum. Pridigla sam se i ušla u kuću kada su se eksplozije malo smirile. Drhtala sam, nisam mogla da se smirim čitavog dana, ali srećom nisam bila povređena“, izjavila je Cvetanović.

Sunčica Cekić govori da je tog 12. maja popodne bila u stanu sa svojim suprugom i trojkama, ćerkom i dva sina koji su tada imali deset godina.

“Avioni su počeli da lete nisko pa smo se uplašili i sišli u sklonište koje je u samoj zgradi. Čuli smo eksplozije u skloništu i bili uplašeni, ali nismo znali šta se zbiva. Kada su eksplozije prestale vratili smo se u stan, otvorili prozor i imali šta da vidimo. Dim je bio na sve sve strane. Moj suprug je rekao: “Bombardovali su nas baš na dan Svetog Vasilija Ostroškog”. Ja sam se tada setila da u stanu imamo njegovu ikonu. Bili smo sigurni, a i sada smo, da nas je on spasio“, rekla je Cekić.

U znak zahvalnosti Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu stanovnici Duvaništa od 2000. godine, u povečerje velikog praznika, zajedno sa sveštenicima niške Epearhije organizuju litije. Na inicijativu građana u tom niškom naselju je izgrađen hram posvećen velikom svecu. Završen je oktobra 2022. godine, posle sedam godina gradnje.