Odluka proizvođača višanja da obustave berbu i prodaju svog roda nije samo protest zbog cene višnje. To je krik čoveka sa sela koji više ne zna da li se njegov rad isplati i da li njegova porodica ima budućnost na jugu Srbije, navodi se u saopštenju „Ujedinjeni za jug“.

Saopštenje prenosimo u celini:

„Ovo nije problem samo proizvođača višanja. Iste muke godinama imaju i proizvođači malina, šljiva, kupina, paprika i mnogih drugih poljoprivrednih kultura.

Svake godine gledamo isti scenario. Poljoprivrednici ulažu novac, vreme i trud, zadužuju se za repromaterijal, plaćaju radnike, gorivo i zaštitu, a onda čekaju da im neko saopšti koliko vredi ono što su proizveli.

Tako se ne gradi poljoprivreda.Tako se uništava. Zbog takve politike danas nam se prazne sela oko Leskovca, Lebana, Medveđe, Vlasotinca, Bojnika i Crne Trave.

Mladi ljudi odlaze iz Brestovca, Pečenjevca, Velikog Trnjana, Grdelice, Vučja, Tulova, Orašca, Gazdara, Slišana, Retkocera, Šišave, Konopnice i desetina drugih sela širom Jablaničkog okruga.

Odlaze u Leskovac, Niš, Beograd ili inostranstvo jer više ne vide sigurnost u onome od čega su živele generacije pre njih.

Najveća greška koju kao društvo pravimo jeste što se priča o subvencijama stavlja ispred priče o garantovanoj ceni otkupa. Godinama ponavljamo istu stvar.

Sve dok poljoprivredniku bude važnije koliku će subvenciju dobiti i ko će doći da se slika pored njegovog traktora ili zasada nego kolika će biti garantovana cena njegovog proizvoda, nećemo rešiti suštinski problem.

Subvencije su pomoć. Garantovana i unapred poznata otkupna cena je opstanak.

Svakom poljoprivredniku mora unapred biti poznato šta ga čeka na kraju sezone.
Mora da zna koliko ulaže, koliko rizikuje i koliko će zaraditi. Samo tako može da planira proizvodnju, razvija gazdinstvo i ostavi svoju decu na selu.

Poslednjih trideset godina slušamo ista obećanja, a problemi ostaju isti. I danas se dešava da čovek koji je proizveo robu ne zna po kojoj će je ceni prodati.

To nije tržište.To je neizvesnost koja uništava sela i tera ljude sa svoje dedovine.

Nažalost, godinama gledamo da o sudbini srpskog voćara i poljoprivrednika odlučuju otkupljivači, hladnjačari i interesne grupe povezane sa centrima političke moći, dok je proizvođač poslednja karika u lancu i jedini koji ne zna koliko vredi njegov rad.

Zato podržavamo protest proizvođača višanja i njihov zahtev da se konačno uvede red na tržište otkupa poljoprivrednih proizvoda.

Ujedinjeni za Jug će se i ubuduće zalagati za sistem u kome će poljoprivrednik biti zaštićen, u kome će cena biti poznata i predvidiva, a ne stvar dnevnih dogovora i interesa pojedinaca.

Posle promene ove vlasti zalagaćemo se za stvaranje mehanizama koji će obezbediti sigurnost domaćim proizvođačima, jer je garantovana cena otkupa mnogo važnija za budućnost srpskog sela od bilo koje jednokratne subvencije ili predizbornog fotografisanja sa poljoprivrednicima.

Jer bez jakog sela nema jakog juga. Bez jakog juga nema ni jake Srbije“.