Iako se ova godina najavljuje kao dobra godina za voćare, predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović u razgovoru za Biznis.rs podseća da je prethodna godina donela značajne gubitke u proizvodnji zbog nepovoljnih vremenskih uslova i elementarnih nepogoda što je, kako navodi, ostavilo posledice na zasade i ovogodišnji rod.

“Suša je uzela svoj danak, ostali su kratki izdanci, a proizvodnja malina u Srbiji u 2025. godini iznosila je između 18.000 i 20.000 tona. Kada je reč o 2026. godini, sa prolećnim i jesenjim sortama očekujemo rod do 20.000 tona, ukoliko ne bude vremenskih nepogoda”, navodi naš sagovornik.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan prinos malina u Srbiji prošle godine iznosio je 73.571 tonu. Zvanični rezultati ukazuju na višegodišnji trend pada. U odnosu na 2024. godinu, kada je proizvedeno 94.026 tona, rod je prošle godine bio manji za 21,8 odsto, dok je u poređenju sa 2023. godinom, kada je proizvodnja dostigla 98.674 tone, zabeležen pad od 25,4 procenta.

Radović napominje da se navedene količine maline ne odnose na stvarnu domaću proizvodnju, već i na robu koja se uvozi u Srbiju, a potom izvozi, odnosno reeksportuje.

„Moramo da počnemo da govorimo o proizvodu koji se zaista proizvede u Srbiji. Ta količina u našoj zemlji nije proizvedena i ne možemo da se složimo sa pomenutom statistikom, jer sa terena imamo sve podatke. Reč je o robi koja je uvezena, a zatim izvezena iz Srbije“, navodi on.

Ministarstvo poljoprivrede najavilo je kontrole malinjaka radi preciznije slike proizvodnje. Tim povodom resorni ministar Dragan Glamočić najavio je monitoring i obilazak dela zasada kako bi se dobila što realnija slika stanja na terenu i uporedili podaci iz eAgrara sa stvarnim stanjem proizvodnje.

Prema podacima koji se trenutno vode u sistemu, u Srbiji je prijavljeno oko 18.000 hektara pod malinom, dok se u javnosti pojavljuju različite procene stvarnih površina.

Radović smatra da je ova najava resornog ministarstva ishitrena i da se kontrola ne može izvršiti samo na osnovu evidencije sistema agrarnih plaćanja i površina, već da se i fizički moraju obići sve plantaže.

“Tačno je da postoje malverzacije, da se pašnjaci vode kao malinjaci, ali bez ličnog prisustva ne može se izvršiti kontrola, a mnogo vremena potrebno je da se prođe cela Srbija”, dodaje on.

Otkupna cena od 400 do 450 dinara

Otkupna cena maline kreće se od 400 do 450 dinara po kilogramu, što proizvođači ocenjuju kao nepovoljno stanje na tržištu. Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović navodi da je takva cena „poražavajuća“, posebno imajući u vidu da u Srbiji gotovo da nema zaliha maline u hladnjačama.

On dodaje da se nepovoljne okolnosti ne odnose samo na domaće tržište, već i na situaciju u vodećim zemljama proizvođačima. Prema njegovim rečima, u Poljskoj je oko 80 odsto roda izmrzlo, dok je proizvodnja u Ukrajini dodatno pogođena ratnim okolnostima. Istovremeno, i u Čileu je, tokom berbe u prvom delu godine, zabeležen značajan pad proizvodnje. Sve to, kako ističe, ukazuje na smanjenu globalnu ponudu maline.

“Što se tiče cena na evropskom i svetskom tržištu, malina je trenutno najjeftinija u Srbiji – 12 evra po kilogramu, koliko se kreće u maloprodaji na pijacama i u marketima. U Evropi i zemljama poput Nemačke i Francuske, koje su među najvećim kupcima, kreće se između 25 i 40 evra, u zavisnosti od pakovanja i sortimenta. Kod nas, gde je srce proizvodnje malina je od 400 do 450 dinara, što je nešto više od tri evra. To nema veze sa proizvodnjom i mi smo tražili akontnu cenu od 550 dinara sa tendencijom rasta naspram ponude i potražnje”, naglašava Radović.

Ove godine ima dovoljno sezonskih radnika za berbu. Dnevnice se kreću od 4.500 do 6.000 dinara, dok se plaćanje po ubranom kilogramu kreće od 120 do 140 dinara, u zavisnosti od uslova rada i organizacije berbe.