Protekle subote u Vlasotincu su se okupili maturanti tri odeljenja Gimnazije „Stevan Jakovljević“ i građevinski tehničari koji su diplomirali daleke 1976. godine. Nešto više o njihovoj generaciji rekao nam je Novica Tričković, jedan od inicijatora okupljanja.

Školske 1975/1976. godine Gimnaziju „Stevan Jakovljević“ završilo je 69 maturanata, raspoređenih u dva odeljenja društveno-jezičkog i jedno odeljenje prirodno-matematičkog smera. Od tog broja, pet devojaka bile su nosioci Vukove diplome.

Novica Tričković je po obrazovanju profesor istorije, a radni vek je proveo kao kustos Zavičajnog muzeja u Vlasotincu.

„Mi, bivši gimnazijalci, praktikujemo da se okupimo na svakih pet godina. Tako smo i ove godine ispoštovali tradiciju. Pored nas tridesetak, došlo je i petnaestak građevinskih tehničara, koji su takođe naši drugari. To je bila prilika da se vidi društvo iz Vlasotinca, Niša, Beograda, ma praktično iz cele Srbije. Naša generacija je dala mnogo uspešnih lekara, inženjera, profesora, profesionalnih vojnika i privrednika. Ipak, najvažnije od svega jeste to što smo ostali dobri ljudi, uvek spremni da pomognemo prijatelju u nevolji“, poručuje Tričković.

Pošto je Novica Tričković pre dve godine objavio monografiju svog rodnog sela Crna Bara, on je svojim drugovima, koji ne žive u Vlasotincu, poklonio primerak svoje knjige da ih podseća na zavičaj.

„Posebno nam je drago što su došle i naše razredne starešine Petar Šušulić, profesor fizičkog vaspitanja, i filozof Dragan Ilić, koji već godinama živi u Vranju. Nažalost, sa nama već 15-ak godina nije Stanka Prikić, naša draga razredna i profesorka srpskohrvatskog jezika, kako se nekad govorilo. Zbog velikih vrućina — ipak smo mi ljudi u godinama — ovog puta smo samo odstupili od plana da upalimo sveće pokojnim drugarima i profesorima, kao što smo činili ranije“, dodaje Tričković.

Pola veka je prošlo, ali emocije su ostale iste. Rastali su se sa čvrstim obećanjem i nadom da će sledeću, 55. godišnjicu mature, dočekati u istom broju, zdravi i srećni.