U dvorištu Kulturnog centra u Vlasotincu održana je promocija književnog stvaralaštva Vanje Bulića, poznatog novinara, voditelja i pisca. Tokom književne večeri, publika je imala priliku da čuje pojedinosti o Bulićevim romanima „Oko otoka“, „Sinajski testament“ i „Madonin soko“, kao i o njegovoj popularnoj zbirci priča „Rupe u glavi“.

Vanja Bulić je govorio o odnosu novinarstva i književnosti, ističući da u svoje knjige smešta sve ono što zbog ograničenja modernog novinarstva ne može javno da objavi u štampi. Iako su njegove priče znatno oštrije od novinskih tekstova, javnost ih često posmatra isključivo kao literaturu i dobru satiru.

To mu, paradoksalno, omogućava da potpuno iskreno govori o našoj stvarnosti.

Najpre je govorio o romanu „Oko otoka“, koji je posvetio svojim roditeljima i sestri. Njegov otac Dušan je zaista bio zatočenik na Golom otoku. Autor je kao dete, zajedno sa majkom i sestrom, odlazio na ostrvo u posetu ocu, a sećanja na te traumatične dane iz detinjstva pretočio je u ovu priču.

„Ovo je moj delimično autobiografski roman u kom se bavim pogubnim delovanjem komunističke ideologije i njenim posledicama na sudbinu jedne porodice tokom šezdeset godina, jer moj otac je bio na Golom otoku“, objasnio je Bulić.

Najviše je pričao o junaku, novinaru Novaku Ivanoviću, u kojem ima i samog Vanje Bulića iz vremena kada je radio kao istraživački novinar i pomalo bio detektiv.

Govorio je o zapletu romana „Sinajski testament“ i „Madonin soko“ kako bi privukao pažnju čitalaca na nove romane iz serijala o Novaku Ivanoviću.

Bulić je čitao priče iz zbirke „Rupe u glavi“ za koju je dobio prestižnu nagradu „Radoje Domanović“. U njoj su sabrane satirične crtice, anegdote i priče koje je počeo da beleži još od svojih ranih novinarskih dana.

Prema podacima izdavačke kuće „Laguna“, knjige Vanje Bulića do sada su prodate u više od 270.000 primeraka. Iako su ga na početku književne karijere reklamirali kao srpskog Dena Brauna, autor ističe da se američki pisac igra religijom, dok on za to nema razloga.

Na kraju književne večeri, autor je odgovarao na brojna pitanja posetilaca, čime je zvanični deo programa prerastao u neformalan i srdačan razgovor sa čitaocima.

Usledilo je dugotrajno potpisivanje knjiga, tokom kojeg su Vlasotinčani iskoristili priliku da se fotografišu sa poznatim piscem i razmene utiske o njegovim delima.