Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ je pune dve decenije besplatno koristila prostor od 113 kvadrata Leskovačkog kulturnog centra, gradsku imovinu, a isto toliko vremena pljuvala sve gradske vlasti unazad kako za njih ništa nisu učinili.

Prostor od 113 kvadrata, na poslednjem spratu ove obrazovne ustanove, vodi se kao ekskluzivna lokacija u centru grada.

Mesečni zakup za lokal od 12 kvadrata u Domu sindikata jedna privatna organizacija, kao što je i škola stripa, plaća 17.000 dinara mesečno. To znači da metar kvadratni na sličnoj lokaciji za mesečno izdavanje košta 1.400 dinara, a kada pomnožimo sa 113 kvadrata matematika postaje jasna, korišćenje tog prostora vredi ni manje ni više nego 240.000 dinara za punih 30 dana.

Da li je nekome uopšte jasno da leskovačka škola stripa duguje gradu 57 miliona 600 hiljada dinara ili 480.000 evra za korišćenje ovog prostora „na lepe oči“?

I pored toga, sadašnje strukture vlasti izašle su nanovo u susret ljudima koji vode ovu umetničku školu i poptisali ugovor o besplatnom ustupanju prostora za tu školu na poslednjem spratu LKC-a.

„Ovi strip crtači doneli su našem gradu na stotine osvojenih nagrada po svetu i time postali novi brend Leskovca” kazao je gradonačelnik Leskovca i tu činjenicu ne možemo da osporimo.

Sa druge strane, licemeran je stav lidera strip crtača Marka Stojanovića koji je 20 godina, sada i slovima, DVADESET GODINA, unazad optuživao gradkse valsti, sve njegove strukture, počev od Živojina Stefanovića, preko Gage Živkovića, Gojka Veličkovića, Slobodana Kocića, pa do samog Gorana Cvetanovića, da ništa nisu učinili za njega i njegove umetnike i prećutkivao jako važnu činjenicu –  da svima nama, jer se lokalni budžet puni iz džepova svih građana, duguje NEVEROVATNIH 57,6 miliona dinara!

On se, inače, godinama žalio kako lokalna samuprva „ne primećuje i ne poštuje“ rad strip crtača. Ove godine posebno je osuo paljbu po lokalcima zbog nedovoljno izdvojene sume za sufinansiranje organizacije Balkanske smotre strip autora, rekordne po broju izloženih radova i učesnika.

Leskovačka škola stripa  je PRIVATNA organizacija. Nju nije osnovala lokalna samouprava ili republika i nema nikakvo pravo na besplatno  korišćenje bilo koje imovine koja je trenutno u vlasništvu grada.

Citiraću u nastavku samo jedan komentar čitaoca našeg portala:

„Gradonačelnik nije izmislio vruću vodu, i ne bih da ispadne da branim njegov lik i delo ali, gospodine Stojanoviću, ako živimo u kakvom takvom kapitalizmu, ili ako težimo bilo kakvom drugom uređenom društvu onda i svaki umetnik, svaki stvaralac, mora SAM da obezbedi sredtsva za zakup prostora za rad ili ateljea, a zatim za komunalije i porez.

I molim Vas, nemojte da se krijete iza termina neprofitna organizacija, kad je opšte poznato da gotovo sve te organizacije same brinu o sebi. Činjenica je da vam LKC i gospodin Cvetanović „poklanjaju“ na 20 godina imovinu koja je vlasništvo porodice Valčić. A vi se pored toga i dalje jogunite? Oštećeni ste, ili šta?”

Ponekad čovek u svom kukumavčenju zaista pomisli da je uradio poštenu stvar. Ponavljam, svaka čast za osvojene nagrade i zasluženo svetsko poštovanje, to niko ne može da porekne i sam se ponosim time kao polaznik prve generacije škole stripa davne 1995. godine.

Ali ponekad nije loše ni da čovek prizna da je pogrešio u želji da uradi nešto ispravno. U početku izgleda kao greška, kompromis, ustupanje stvarnosti, pogrešan potez odigran veoma dobro. Ali u jednom trenutku se osvrneš oko sebe i shvatiš kojim putem si krenuo. Dok primetiš koliko si odmakao već si izgubljen i sve je neprepoznatljivo. Ponekad ne prepoznaš ni samog sebe. Ali, uvek je pravo vreme da se uradi ono što je ispravno, kao da recimo vratiš građanima Leskovca OGROMNIH 57,6 miliona dinara.

Za te pare mogu da se naprave 25 novih škola stripa i organizuje još 50 Balkanskih smotra stripa sa rekordnom posećenošću.

Svaki čovek na svetu zna šta je ispravno ali je mnogo teži deo da se ispravi  ono što je učinjeno.