LESKOVAC – Na ulazu u Grdeličku klisuru danas je obeleženo 17 godina od pogibije i ranjavanja velikog broja putnika u vozu koji je tokom napada na Srbiju 1999. godine pogodio bombarder NATO.

Voz je pogođen u 11.40 sati, kada su lokomotiva i dva vagona puna putnika bili na železničkom mostu iznad Južne Morave. NATO je najpre demantovao da je bombardovao most, a potom stradanje civila proglasio „kolateralnom štetom“.

Rodbina je u suzama i tišini odala poštu svojim najmilijima i nudila prisutne da se posluže za njihove duše.

Šestogodišnji Branimir Stojanović stradao je zajedno sa majkom Divnom i ocem Vidosavom u jednom od pogođenih vagona. Krenuli su da posete rođake u Vranju.

Njegova rođena sestra Jovana, 17 godina kasnije je neutešna. Izgubila je sve, ali i dalje traži pravdu.

„Šta mogu da kažem osim da gorčina leži na mom srcu punih 17 godina. Ljuta sam jer još uvek nije odgovarao za taj zločin. Ja sam sve izgubila tog dana, a pravdu mi nikad nisu doneli, ni država, ni svet“, priča nam kroz suze ova devojka.

Biljana Ljubenković je svoju dvadesetdvogodišnju ćerku Ivanu videla poslednji put tog dana koja je sa svojim verenikom, trudna, krenula u jedno selo pored Vranja da upozna njegovu podoricu. Njen lelek za izgubljenim detetom prolamao je metalne šine kojima je nešto kasnije prošao voz  i zagušio njenu tugu.

„Iz železnice u Vranju su mi javili da su mi i zet i ćerka poginuli u tom vozu. Niko nije kažnjen, niti mi daju pare za sveću. Došla sma ovde sama, skupila pare za kartu, a sveću da zapalim sam pozajmila od komišija kada sam pošla. Svi su na njih i na nas zaboravili“, kaže nam ova žena.

Jedan od ranjenih bio je i pomoćnik mašinovođe Goran Mikić iz Niša. On i danas nosi geler u nozi.

Na spomen-ploči pored Sarajevskog mosta urezana su imena 15 poginulih, ali je žrtava bilo mnogo više.

“Još uvek imam košmarne snove. U njima centralno mesto zauzima raketa koja leti pravo na mene i na već zapaljeni most od prve rakete. Sanjam ono što sam doživeo tog kobnog dana i što do kraja života neću zaboraviti“, priseća se Mikić.

Vence i cveće na spomen-obeležja kod Sarajevskog mosta i obližnjeg železničkog mosta položili su predstavnici Leskovca i JP „Železnice Srbije“.

„Ukupan broj stradalih u vozu nikada nije precizno utvrđen, a patnja će ostati zauvek jer ne mozemo da povratimo žrtve“, naglasio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović i dodao da se obeležavanjem tog datuma održava sećanje na njih i opominje da se takva stradanja ne smeju dešavati nigde u svetu.

U snimku lokalne Televizije Leskovac možete pogledati kako je izgledalo mesto NATO zločina samo pola sata nakon što je voz pogodila bomba tog kobnog dana 1999. godine

Srbija okreće novo poglavlje u svojoj istoriji, ali će se svojih nevino stradalih građana uvek dostojanstveno sećati, poručio je gradonačelnik Leskovca.

Nakon polaganja venaca putnički voz je uz jednominutni zvuk sirene prešao preko Železničkog mosta u Grdeličkoj klisuri.

Tokom 78 dana bombardovanja, prema procenama poginulo je oko 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

(Kraj) dum