Troje mladih advokata – Dušan Mitić, Ninoslava Vasić i Nemanja Stanković, članovi opozione GG Za Leskovac – zajedno, ocenili su danas da je srpsko sudstvo u kolapsu, da umesto sudova presuđuje partija, a sve na štetu najsiromašnijeg dela građana.

Oni su na konferenciji za novinare svoje optužbe ilustrovorali primerom u kome je Vrhovni kasacioni sud Srbije poništio svoj raniji stav u vezi sa troškovima obrade kredita koje su građani uzimali kod stranih banka, pa su sada ti građani i velikom problemu jer moraju da vraćaju novac koji su dobili na osnovu ranije pravosnažnih sudskih odluka, a te odluke su takođe donošene na osnovu stava istog vrhovnog suda.

„Mi danas imamo pravosuđe koje sudi po političkim stavovima, a ne po zakonima“, kazao je Dušan Mitić, a Nemanja Stanković dodao da starije kolege pričaju da nikada ne pamte da je tako bilo.

„Ne pstoji više podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ovde postoji samo jedna vlast, partijska vlast“, kosntatovao je Stanković, dok je advokatica Ninoslava Vasić ocenila je da je vlast udarila, kada su u pitanju krediti, na najsiromašniji deo stanovništva, a u korist stranog kapitala i bankarskog lobija.

Tema konferencije bila je stanje u pravosuđu, pa taksataivno navedeno kako je vlast uspela iz trećeg pokušaja da iznudi promenu stava Kasacionog suda u vezi tužbi protiv banaka za naplaćivanje troškova obrade kredita, koje je sirotinja masovno podizala.

„Negde 2015 ili 2016. godine potrošačke organizacije i Oorganizacije za zaštitu korisnika usluga u Beogradu su pokrenule veći broj parničnih tužba protiv banaka u vezi naknade, odnosno, nezakonito naplaćenih bakraskih troškova oko obrade kredita. Negde 2018. došlo je do izjednačavanja sudske prakse iz razloga što je Vrhovni kasacioni sud doneo svoje odluke kojim je ukinuo odluke nižestepenih sudova i presudio u korist građana. Marta 2018. godine tadašnji predsednik Kasacionog suda Dragomir Milojević je javno naveo da su tužbe građana protiv banaka osnovane i da su građani u pravu i da banke nemaju osnova da naplaćuju taj trošak“, objašnjavao je Mitić.

Već 2020. godine, nastavio je, došlo je do ujednačavanja sudske prakse na niou svih odeljenja Kasacionog suda, ali šest meseci kasnije isti sud zauzeo je dijametralno različiti stav, kojim je stao na stranu banaka.

„Nakon čega u praksi nastaje potpuni kolaps. Pojedini sudovi usvajuju tužebne zahteve, pojdeini odbijaju, da bi se opet vratilo na Vrhivni sud i on sada preinačio sopstvenu praksu i krenuo da preinačuje presude u korist banaka, a reč je 30-ak pravosnažno presuđenih slučajeva gde će građani morati da vraćaju troškove postupka advokatima banka. Negde oko 10.000 građana će se naći u ogromnom problemu, među njima i mnogi građani Leskovca i juga Srbija jer smo mi siromašan kraj“, naglasio je.

Ne samo da će, dodao je, građani plaćati troškove, nego se postavlja pitanje pravne sigurnosti u državi Srbiji.

„Posle ovoga može da usledi privatna pravda, što niko od nas ne želi. Dakle, kolaps institucija“, zaključio je.

Ninsolava Vasić, koja je i odbornik GG za Leskovac – zajedno, rekla je da je 26. februra 2021. godine Privredna američka komora sa svojim predsednikom uputila premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije Alkesandru Vučiću posmo „u kome jasno traži“ da se reši problem tužbi banaka za povraćaj novca na ime obrade kredita i osiguranje kod nacionalne korporacije za stambene kredite.

„Mi danas sudimo po političkim stavovima, stavovi Vrhovnog kasacionog suda se poručuju“.

„Tada kreće pokuašj vlasti da utiče na sudstvo. Tada kreću pritisci, tada smo imali izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, sve na štetu građana, koji nije uspeo jer je advokatura reagovala, pa Odbor za ustavna pitanja koji je upitio zahetv Republičkoj skupštini da se da autentično tumačenje odredbi Zakona o obligacionim odnosima, što je apsolutno u tom trenutku bilo nedozvoljeno jer je zakon na snazi više decenija. Tada je predsednik Srbije kao spasilac naroda tražio od tog odbora da povuče predlog i na kraju smo 16.9.2021. imali potpunu izmenu Kasacionog suda. Postoji sumnja da je to uticaj države jer je tada sudstvo stalo na stranu stranog kapitala i to nije jedinstven slučaj“, objašnjvala je.

Ona je navela i primer Leskovca gde se građani tuže za dugovanja komunalnim preduzećima i to za ona po zakonu zastarela dugovanja.

„Traže 100 hiljada dinara, dužnik uloži prigovor u zakonskom roku, prigovor zastarelosti. Na kraju to potraživanje se svede na neke 2 do 3 hiljade dinara . Mi po zakonu ne smemeo da obavežemo dužnika na isplatu parničnih procesa, jer je tužbena strana uspela sa nekih 5 do 15 posto tužbenih troškova. Tada sudovi obavezuju stranku na plaćanju tužbenih postupaka što je nedozovljeno“, ocenila je.

Govoreći genralno o stanju sudstva u Srbiji, Nemanja Stanković je bio decidiran da je ono na – aparatima i da su građani potpuno izgubili poverenje u sudstvo.

„Više imaju poverenje u javne beležnike nego u sudove. A kako da ga imaju kada se nosilac protokola funkice javno hvali da je video snimak, a taj snimak nije bio dostupan sudskim organima“, rekao je.

Naveli su još, vraćajući se na problem banaka, da je čoveku, koji je podigao milion dinara kredit, banka uzela 200 hiljada na ime obrade kredita, a on je obavezan da plaća kamatu na milion dinara, što je, ocenjeno je, takođe nezakonito.