Bračni par iz okoline Leskovca Jasmina i Goran Marjanović i njihova najstarija šesnaestogodišnja ćerkica treću godinu su u agonij i žive u strahu zbog toga što žena iz okoline Žitorađe misli da je ovo dete njeno dete koje je rodila 30. decembra 2000. godine u Nišu.

Oni pričaju da žive u paklu, a devojčica da živi u strahu i da ne sme sama da izađe iz kuće. S druge strane, žena koja traga za svojim detetom, Violeta Cvetković, tvrdi za Jugmediu da ne uznemirava ovu porodicu ni dete već samo hoće da se uradi DNK analiza, kako bi se sumnja otklonila. U celu priču umešali su se i predstavnici državne komisije „Za istinu i pravdu o bebama“, pa je posle neuspelog dogovora pre četiri dana došlo do uzajmnog prijavljivanja policiji.

Violeta je rodila živo dete u sedmom mesecu trudnoće. Bilo je teško kilogram i 300 grama. Valjada mu je dala ime Teodora. Devojčica iz okoline Leskovca, za koju sumnja da je njena, rođena je takođe 30. decembra, ali 2006. godine i to u porodilištu Opšte bolnice Leskovac. U matičnim knjigama grada Leskovca stoji njeno ime, Tea, i njen JMBG, ali i imena roditelja – Jasmina i Goran Marjanović.

Ispovest roditelja

„Sve je počelo tako što je gospođa Violeta počela 2020. da šalje glasovne poruke mom detetu, koje i dan-danas čuvamo, u smislu da mi nismo njeni roditelji, da je usvojena, da smo je mi ukrali. Ja sam sa suprugom otišao u Centar za socijalni rad, pa je prijavio policiji, ona je poslala Radišu Pavlovića (predsednik Udruženja p.n.), da se o detetu raspita kod mog brata, umesto da dođe kod mene. Oni su rekli da takvo dete ne postoji i da ja imam tri ćerke“, priča Goran Marjanović.

„Ja se osećam loše. Potrešena sam, izgubljena sam. To dete sam nosila 9 meseci. Porodila sam se u Leskovcu, vakumskim putem jer je porođaj bio težak. Imala je 2 kilograma i 900 grama na porođaju“, nastavlja porodičnu ispovest Jasmina.

Na pitanje da li negde razume Violetinu tugu koja traga za svojim detetom, duboko ubeđena da je živo, kaže da razume.

„Ali ne može ona tako da traži bez dokaza, bez ičega. Njeno dete je 2000.,a moje 2006. godine“.

Violeta je, kako tvrdi, prvi put videla dete po imenu Teodora u selu Čekminu kod Leskovca i to dete držala za ruke, te da mu se kasnije uzgubio trag i da ga je pronašla u drugom selu, odnosno, u selu gde Tea živi sa roditeljima, sa još dve sestre, bakom i dekom.

Tea kaže da je ona odlazila u Čekmim kod drugarice i da je otuda njena strina, ali da ne pamti ženu koja je držala za ruke.

„Bila sam u Čekminu pre dve tri goidne sa strinom i čičom, ali tu ženu nisam videla. Prvi put sam je videla pre neki dan u kafiću, u ABC-u u Leskovcu“.

„Dobijala sam govorne poruke od nje. Prvo je tražila da se vidimo nasamo, a onda da mogu da povedem drugaricu. Ja nisam htela, pa sam rekla mojim roditeljima. Ona je nastavila i govorila da mi je kupila neke poklone, pa da se vidimo, pa mi je ostavljala poruke u kojima piše i moli, ali zaista moli, da se vidimo ako želim da saznam istinu jer sam ja dete koje mnogo podseća na nju, da me videla u Čekminu. Roditelji su mi rekli da je blokiram, ali je ona pravila više profila i nastavila da mi piše. Zato smo prijavili jer nismo mogli da trpimo uznemirvanje“, priča devojčica.

Na pitanje da li je nekog momenta posumnjala da nije dete svojih roditelja, odlučno kaže – ne.

„Nisam smela u školu da idem, nisam smela da budem sama kući, nisam jela, bila sam mnogo uplašena. Stalno me neko vodio do škole i dovodio iz nje. Sada radim u jednom salonu i šefica me vozi do kuće“, priča Tea, dok njoj i njenom ocu liju suze.

Goran kaže da je Violetu prijavio policiji 2020.godine, ali ne zna kako je završila ta prijava.

„Želim da me ostavi na miru. Speman sam na DNK analizu i to sam im rekao kada smo se videli u ABC, pokazao izvod iz matične knjige rođenih i pitao ih da li ovo dete izgleda kao da ima 23 godine, a oni su mi rekli da sam sve falsifikao, a ja sam pokazao izvode sve tri svoje ćerke. Pitao sam Violetu da li i dalje sumnja da je Tea njeno dete, rekla je da je to njeno dete“.

Violeta i predsednik Udruženja, koji je sa još nekim ljudima bio za stolom, optužili su Gorana da je tokom tog razgovora pokušao da reketira ženu, koja se nada da je Tea njeno dete, sa 10.000 evra pošto je u razgovoru pristao na DNK analizu. Goran kaže da je razgovor tekao drukčije.

Tea nam pokazuje skrinšotove sa Violetinog profila i prebacuje u naš mobilni telefon na kojima se vidi da je ona devojčicinu fotografiju više puta objavljivala na svom profilu. Prebacuje nam i poruke koje je slala devojčici.

„Ne, rekao sam, ako ste toliko sigurni i tvrdite, evo ja pristajem ovako: Vi stavljate 10.000 evra, 20, 30 hiljada nebitno, ja stavljam toliko. Radimo javno pred kamarama DNK. I ako je ona njeno dete, ja dajem pare njima i javno se izvinjavam, a ako je ona moje dete da to oni učine isto. Rekao sam da ako su spremni možemo i ugovor da napravimo. Mogu ovo i na poliografu da dokažem“. (Ovo je samo deo ispovesti, snimljene kamerom i možete ga pogledati na videu DOLE,  aposle toga smo snimali audio zapis.

Sve troje pričaju da je u Čekminu živela devojčica po imenu Teodora. „Rekli su nam da je i sa tom devojčicom pokušala isto ali da je njen otac baš zapretio pa da su dete ostavili na miru“, pričaju, a Goran dodaje da je Violeta i njega zvala i slala mu poruke.

„Napravili su nam pakao od života. Povremneo idem u Nemačku da radim, ali više ne smem porodicu samu da ostavim“, konstatuje Goran, a Jasmina dodaje da ima svedoke u selu koji su joj videli i goli stomak dok je nosila Teu.

„Tu je moja svekrva, tu su neke komšinice, babica iz mog komšiluka je prisutvovala mom porođaju u leskovačkoj bolnici, a porodio me je doktor Slavko. Mene i moju drugaricu je njen muž više puta zajedno vodio na preglede. Aman ljudi, šta nas ovo snađe da se mi, evo, treću godinu bavimo Violetom. Taman je zaboravimo, ona se ponovo oglasi“, jada se Jasmina, majka tri devojčice.

Ispovest Violete

Violeta Cvetković ima 48 godina i živi sama jer joj suprug umro u vreme korone. Prema njenoj priči, nju su lekari u Nišu „nasilno“ porodili u sedmom mesecu trudnoće, rekavši joj da dete neće živo da se rodi.

„A dete se živo rodilo. I pokazali su mi ga. Tada jedan jedini put. Više ga nisam videla. Moje dete je ukradeno, oteto, a za njim sam počela da tragam kada sam došla do JMBG i do papira da ono ima državljanstvo“, priča, ali na molbu da Jugmedii pošalje taj JMBG radi upoređenja sa Teinim, nije reagovala.

Ne objašnjava kako je put doveo u leskovački kraj, ali kaže da je 2016. u Čekminu, u kuću majke Goranove snahe od brata, Vukice, videla Teodoru.

„Otišla sam i upoznala devojčicu po imenu Teodora, rođena  kad i moja ćerka, To sam lično  čula od meštana tog sela i iz porodice Nebojše Stevanović, gde sam pila kafu. Rekli su mi da to dete nema roditelje i da ne zna za majku. Onog trenutka kada sam ja rekla da tražimm devojčicu tog godišta tog datuma, majka Nebojše Stefanovića je brzo promenila priču i rekla da je tu devojčicu rodila njena snaja Ivana. To je cela priča. Kasnije sam čula da ta devojčica iz K……a,  dobila komandu da je njena relacija života između ta dva sela. Ja i dan-danas ne znam gde to dete živi. I samo tvrdim da sam devojčicu upoznala u Čekminu“, priča.

Ona priznaje da Tein otac nikada nije odbijao da se uradi DNK analiza, ali da do nje nije došlo.

Goran tvrdi da njegova snaha Vukica nikome nije pokazivala nikakve papire o Tei jer nije ni imala.

„Dogovorili smo da sa porodicom dođe kod mene posle Božića i da mu se ja izvinim ako sam pogrešila. Međutim, kada sam ja pozvala, javila  se ženska osoba, gde se predstavila kao Vukica, pretila da će me iskasapiti i da me zakolje (supruga Goranovog brata p.n.), ja sam prijavila policiji. I njoj sam rekla da uradimo DNK. Ona je meni rekla jednu rečenicu, koju sam izjavila u policiji: Violeta, a videla si je, a? Rekla sam jeste, i držala je za ruke duže vremena. Ja sam to Goranu rekla i njemu se nimalo nije svidelo što je Vukica nekome pokazivala papire.  On je najavio da će u ABC doći sa inspektorom, da potvrdim to što mi je njegova snaha ispričala. Ali, došao je sa suprugom i sa Teodorom“, priča.

Tvrdi da je za DNK tražio reket od nje od 10.000 evra i da za to ima svedoke, i da ona nije pristala na ucenu.

„Ja sam htela o svom trošku da platim DNK ali on meni traži 10.000 evra. Spremna sam za svoje dete i život da dam, ali 10.000 evra nemam. Oni meni ne daju uzorak, ucenjuju me da ja dam 10.000 evra pa će mi dati“, priča kao da je Tea njeno dete.

Pitamo je kako se osećala kada je videla devojčicu?

„Drugi kažu da ima lik na mene, ja više ništa ne vidim i ne znam, samo znam da su mi rekli da ih podseća na mene“, kaže i dodaje da su ona i predsednik udruženja Radiša Pavlović prijavili Gorana za iznudu novca i reketiranje, mada je istoga dana i Goran prijavio njih dvoje.

Radiša Pavlović

Pričati s Radišom Pavlović je teško i naporno, šta više novinaru ne dozvoljava da postavi pitanje, pa ste prinuđeni da ga po više puta pitate jednu istu stvar, a nas je zanimalo zašto je bez ovlašćenja snimao Teu, koja je još maloletna.

Njegov odgovor se svodio na to da je snimao kada je ona prešla od susednog za sto gde je on sedeo sa Violetom i Teinim roditiljima, a na pitanje zašto je snimao roditelje odgovara da se reketiranje mora snimiti.

Policiji, tužilaštvima i sudovima ostaje da navodna ili stvarna krivična dela rešavaju, ali utisak je da će ne tako upućen seljak, suprug i roditelj morati da nađe baš dobrog advokata.

„Ja čak mislim da su oni doveli drugo dete, a ne ono koje traži Violeta“, kaže ovaj predstavnik državnog udruženja, koji kaže da vodi istrage, ali je istovremeno preskočio sve državne institucije, pa nije Violetu posavetovao da potraži podatke iz arhive bolnice u Leskovcu ili podatke iz Matične službe grada Leskovca. Umesto toga, on je ušao u kuću Goranovog brata i od njegove supruge, navodno, dobio papire koji, navodno, navode na to da je Tea tuđe dete.

TEA

Šesnaestogodišnja Tea je lepo vaspitana devojčica, ali sa uplašenim očima, kao u srne i sa vešto prikrivenim podočnjacima, od nespavanja. Suva je više nego što je normalno za njene godine. Stalno grize donju usnu i lomi prste, mada pokušava da smiri i ruke i glas. Dve i po godine borbe i agonije mladog bića. A sve može da se reši jednom DNK analizom.

Pravo je Violete Cvetković da veruje da je beba od 1.3 kilograma mogla da preživi bez inkubatora i velike ekipe lekara i medicinskih sestara, i daj bože da je preživela. Njeno je pravo da veruje da je bračni par sa sela, koji može da ima decu i koji ima tri ćerke, heto da usvoji ili ukrade ili šta god, malo dete, ali niko, ama baš niko nema pravo da tom detetu, koje je baka prvi put prihvatila u naručje ispred porodilišta, mladost obeleži gorčinom i strahom!