GREŠILI smo i ispaštali smo. Uvredili smo Gospoda Boga, kažnjeni smo. Ukaljani smo svakim nevaljalstvom, oprali smo se krvlju i suzama. Pogazili smo sve sto je precima bilo sveto, zato smo i bili poraženi.

Imali smo školu bez vere, politiku bez postenja, vojsku bez rodoljublja, državu bez Božijeg blagoslova. Otuda nam propast i škole i vojske i politike i države.

Kakvom smo merom merili Boga i naše pretke, tako nam je i odmereno.

U kojoj meri je ozbiljna naša stvarnost govori to da kada pođete da tražite pravdu, ne smete ići s praznim novčanikom…a  svi smo jednako umorni od tuge i patnje, od svoje i tuđe ravnodušnosti, dugih sudskih postupaka i nepravde…

Vi se sigurno danas kao i ja pitate kuda plovi naš poljuljani srpski brod?!

Zašto da jedra našem brodu pune vetrovi lopovluka, dilerstva, silovanja, ubistava i da nas oni usmeravaju i okreću kako njima odgovara i da biraju reku kojom ćemo ploviti?!

Zašto MI dozvoljavamo da takve ličnosti budu uzori našoj omladini i da naša deca budu njihovi obožavatelji?!

Da li znate da se životni prostor srpskog naroda za dve decenije drastično smanjio? Mladosti je sve manje u Srbiji, a staračko roptanje sve glasnije. Srbija je, danas, zemlja staraca.

A kada vas pitam:Kako ste? Mislim na to kakav je vaš mir…

Ja, više mira nemam, zato sam ovde i neću da ćutim, neću da nestajemo i da se gasimo, a da za to niko ne odgovara!

Gde nam je mladost? Gde je volja, snaga čiji se vidici daleko od pučine protežu?

SHVATIMO da nam ovako nije dobro! Probudimo pravdu u sebi i drugima i nemojmo stati!!!

…Zbog majki i očeva koji izgubiše svoju decu, zbog fakulteta koji izgubiše svoje studente, zbog države koja nam polako nestaje!!!

Ako kantar ne valja, budimo bar mi ispravni. Ali..ako vam je dobro, onda ništa!

Sonja Georgijeva, student Pravnog fakulteta i mladi ambasador kulture