Aleksandrovačko jezero i dalje muči Vranjance

Aleksandrovačko jezero, koje se nalazi u blizini Vranja i dalje predstavlja opasnost za čovekovo zdravlje zbog prisustva cijanobakterija u vodi, pa ga zbog toga izbegavaju izletnici i ribolovci, išekujući da se problem reši.

Institut „Vinča“ iz Beograda pet meseci je uzimao uzorke iz jezera čijom je analizom potvrđeno prisustvo te opasne bakterije koje prilikom isparenja „pucaju“ u dodiru sa vazduhom i oslobađaju toksične materije.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković upozorio je građane krajem prošle godine, u decembru, da ni na koji način ne koriste vodu iz jezera jer je situacija alarmantna.

Takva je situacija i danas.

Jezero je pre 54 godine formirano kao veštačka akumulacija i godinama je Vranjancima služilo kao izletište

Veliki broj sugrađana žali se na nastalu situaciju u vezi sa jezerom, koja je, prema njihovim rečima, veliki ekološki problem.

Godinama smo odlazili tamo za 1. maj, a suprug je ribolovac, pa je svakog vikenda išao na jezero da peca. Sada nemamo ni volje ni želje da odemo. Pogotovo suprug, jer je zabranjeno i pecanje. A, povrh svega, vidimo da se ništa ne dešava po pitanju njegove sanacije“, razočarana je jedna Vranjanka.

I gradski većnik za ekologiju i zaštitu životne sredine Žikica Antanasijević, ističe da je Aleksandrovačko jezero dugogodišnji veliki ekološki problem.

U vodi je cijanobakterija, kao i modrozelene alge. U toku je projekat studije izvodljivosti, kako se rešiti tih algi i bakterija i kako ispustiti vodu iz jezera. Na tome ozbiljno rade dva referentna državna instituta, „Batut“ i „Vinča“, kaže Antanasijević za Jugmediu.

Ispuštanje vode, prema njegovim rečima, predstavlja veliki problem.

Grad nema sredstava za sanaciju ovog jezera, ali postoje pristupni fondovi Evropske unije, i određena sredstva u Ministarstvu zaštite životne sredine koja možemo da iskoristimo, ali pre svega toga moramo da završimo projektno tehničku dokumentaciju bez koje ne možemo da krenemo u realizaciju nijednog problema. Izradom projektne dokumentacije i po završetku studije izvodljivosti, videćemo na koji način i kojim ćemo sredstvima krenuti u sanaciju jezera, a nadam se da ćemo već naredne godine obezbediti potrebna sredstva“, ističe Antanasijević.

On podseća da sredstva iz budžeta za ekologiju i zaštitu životne sredine za ovu godinu iznose 36,4 miliona dinara, dok se ekološki fond „puni“ od sredstava ostvarenih naplatom taksi za zaštitu životne sredine.

Dosta toga je realizovano ili je u fazi javnih nabavki i potpisivanja ugovora. Program zaštite životne sredine za 2018. godinu biće realizovan sigurno nekih 90 odsto, a ako vremenski uslovi dozvole, možda i u potpunosti. Ali, za ostale probleme, novac moramo da obezbedimo preko različitih fondova“, zaključuje Antanasijević.

Aleksandrovačko jezero formirano je 1964. godine, kao veštačka akumulacija, a prvobitna namena mu je bila navodnjavanje voćnjaka i povrćnjaka u okolnim selima. U početku je pripadalo “Poljoproduktu“, koji je u međuvremenu propao, pa je brigu o jezeru preuzela opština Vranje.

Tako je jezero izgubilo svoju prvobitnu namenu i postalo izletište, koje je vremenom postalo mesto rekreacije i ribolova.

Godine 2008. referentni Institut “Jaroslav Černi“ iz Beograda izradio je obimnu studiju o revitalizaciji jezera.

Po projektu koji je sprovodila lokalna vlast jezero je isušeno, očišćeno i ponovo napunjeno do 2010. godine, ali je ubrzo, zbog pojave cijanobakterija, otrovnih modrozelenih algi i ešerihije, zatvoreno za kupanje, ribolov, navodanjavanje i napajanje stoke, i ova situacija traje do danas.

 

Ovaj sadržaj je deo projekta koji sufinansira grad Vranje . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar