Trećina stanovnika u Srbiji ima neke od smptoma alergije, a stručnjaci procenjuju da će se taj broj vremenom uvećavati, posebno u urbanim sredinama. Skolonost ka alergiji nasleđuje se od roditelja, ali može da bude i stečena tokom života. U svakom slučaju alergija remeti normalan život i skoro da ne postoji trajno izlečenje, osim konstantnog jačanja imunog sistema i uzimanje lekova, pa i vakcine koja može da razvije toleranciju na alergene, od kojih neki mogu biti i smrtonosni.

Na ovu temu ragzovarali smo sa Vojislavom Mitrovićem, jedinim alergologom u leskovačkom Domu zdravlja Leskovac.

Najozbiljniji oblici alergije vezani su za grinje, kao alergen sa simptomima rinitisa i astme. Kada govorimo o hrani kao izazivaču , interesantna je česta alergija na kivi sa različitim simptomima. Inače, sklonost ka alergijama nasleđujemo od roditelja, kaže za Jugmediu Mitrović.

Šta je alergija ?

Alergija je reakcija imunog sistema  nekog organizma,  na neke  same po sebi neškodljive  iz okruženja  alergene. Neke osobe  pokazuju osetljivost  na te  materije  i razvijaju  alergijsku reakciju . One mogu biti  blage i bezopasne  ali takodje, mogu biti  i teške i opasne po život , kao što je  anafilaksa .

Ko može da dobije alergijsku reakciju ?

Svako može da dobije alergiju. Od alergije najčešće oboljevaju deca. Bela rasa češće boluje od alergije nego druge rase. Alergija je češća u boljim socio-ekonomskim sredinama . Neke osobe imaju genetsku sklonost za  češći  razvoj alergijske reakcije (atopija), neke ne.

Koji su simptomi ove bolesti ?

Alergijske reakcije mogu biti vrlo različite u zavisnosti od mesta razvoja alergijskog zapaljenja. Praktično ova reakcija  može  zahvatiti sve organe u organizmu i dati različite simptome . Ti simptomi su kijanje, curenje nosa i nosna okluzija (rinitis), otežano disanje, gušenje i sviranje u grudima ( asthma),svrab,peckanje i suzenje očiju(konjuktivitis),osip po koži , svrab i crvenilo kože ( koprivnjača ),otoci  lica, usana , grla, jezika i drugih delova tela ( angioedem),pad pritiska , šok, zastoj srca ( anafilaksa ).

Koji su najčešći alergeni ?

Ljudi su najčešće alergični  na : grinje , kućnu prašinu, polene različitih biljaka (trava, drveća i korova ), produkte različitih životinja (najčešće kućnijh ljubimaca: pereje, dlake, perut), hranu i otrove insekata (himenoptere: pčele, osa, stršljena , kao i hemijskih materija: lekova kao različiti profesionalnih agenasa. Postoji  masa drugih supstanci koje pod određenim uslovcima mogu biti alergeni i izazivati alergiju.

Šta se događa u organizmu kada nastane alergijska reakcija ?

U toku života  čovek dolazi u kontrakt sa različitim supstancama iz svog okruženja . Pri tom prvom  kontaktu, organizam može da se senzibiliše na te supstance. Imuni sistem čoveka u kontaktu sa alergenima razvije senzitaciju, pri čemu se  kod njega stvaraju  ćelije sećaja na te materije u tom prvom kontaktu. Kod ponovnog

Pušenje je faktor koji promoviše alergiju

kontakta sa tim supstancama komplikovanim imunološkim mehanizmima, a uz posredovanje  ćelija sećanja stvaraju se antitela klase E  koja su specifična za  tu supstancu i ona se  vezuju  za  glavne ćelije alergijskog zapaljenja  mast ćelije.  Antitela  klase E na tim ćelijama  u kontaktu sa alergenima uslovljavaju  oslobađanje iz takozvanih mastocita materija koje izazivaju zapaljenje  ili  medijatore zapaljenja . Među  tim medijatorima  je najznačajnji histamin. Pod uticajem histamina i drugih  medijatora zapaljenja razvijaju se simptomi alergijske reakcije . Koji će simptomi dominirati zavisi od mesta gde je došlo do oslobađanja histamina : koža , oči, nos, pluća ,kardiovascularni sistem i drugi organi i tkiva.

Kakve alergije mogu biti ?

Sve alergije u organizmu mogu biti sistemske  i organ specifične . Sistemske alergijske reakcije (anafilaksa, serumska bolest, anafilaktoidna purpura… ),   zahvataju celi organizam i imaju  često  težu kliničku sliku, a mogu biti i životno ugrožavajuće. Organ specifične  su alergije  gde dominiraju simptomi zahvaćenih organa kao što su koža, disajni putevi , oči, digestivni sistem. Sklonost ka alergijama nasleđujemo od roditelja

Kako se obavlja dijagnostika ?

U zdravstvenim ustanovama  se sprovode alergološka testiranje u okviru dijagnostikovanja uzroka alergije. Na pacijentima  se sprovode takozvani kožni testovi (prick testiranja ) i to na seriju inhalacionih alergena  kao i na seriju alimentranih (nutritivnih ) alergena. U specijalnim laboratorijama  se rade i testovi  iz krvi  koji određuju nivo specifičnih  antitela E za pojedinačne alergene. Postoje i provokacioni testovi  na pojedine alergene. Kod ovih testova se izlaganjem  alergenima sluzokože nekih organa (nosa, bronhija, očiju, želudca)  utvrđuje  prisustvo i intezitet pojedinih simptoma alergijskog zapaljanja. Testovi se izvode  uz veliku obazrivost zbog neželjenih  reakcija .

Kako se leče alergije ?

Najefikasniji način lečenja alergija je izbegavanje alergena. To je moguće ako se  radi o alergenima hrane, lekovima  i drugim hemijskim supstancama, ali samo  pod uslovom da je tačno utvrđen  uzrok alergije. Kod  ostalih alergija  se primenjuje

Vakcina se daje da bi ljudi razvili tolerancija na određene alergentne

simptomatska i imunomodulirajuća terapija. Od lekova se najčešće  koriste  antihistmanici (druga generacija nesedativnih antihistaminika ). Pored primene antihistaminika  mogu se davati i drugi protiv zapaljenski lekovi (kortikosteroidi) i to samo ako postoje opravdane indikacije za njihovu primenu. Poslednjih godina se primenjuje i  imunomodulirajuća  terapija alergija . Jedan od oblika te terapije  je i primena  vakcina u lečenju alergije. Kod nas se primenjuje  lokalna imuno terapija (sublingvalna  ili  tzv. SLITOR  imuno terapija )  u lečenju  alergije na inhalacione alergene (polenđe i grinje )  kod alergijskog rinitisa i lakših oblika asthma.

Šta je sa učestalim alergijama grla, odakle dolaze i kako se leče?

Najpre treba izvršiti ispitivanja u smislu da li česte upale grla i celog gornjeg disajnog sistema izaziva neki alergent ili je u pitanju bakterija, koja se leči antiboticima. Alergija u grlu može da bude izazvana i od takozvanih inhalacionih alergija, često od uzimanja neke vrste hrane. Pušači si skloniji infekciji grla, razvijaju virusne ili bakterijske alegije, generalno, ceo imuni sistem je slabiji kod pušača.