INTERVJU SA VOJISLAVOM MITROVIĆEM, JEDINIM ALERGOLOGOM U LESKOVCU

Alergije nasleđujemo od roditelja, lečenje traje 7 do 10 godina

Trećina stanovnika u Srbiji ima neke od smptoma alergije, a stručnjaci procenjuju da će se taj broj vremenom uvećavati, posebno u urbanim sredinama. Skolonost ka alergiji nasleđuje se od roditelja, ali može da bude i stečena tokom života. U svakom slučaju alergija remeti normalan život i skoro da ne postoji trajno izlečenje, osim konstantnog jačanja imunog sistema i uzimanje lekova, pa i vakcine koja može da razvije toleranciju na alergene, od kojih neki mogu biti i smrtonosni.

Na ovu temu ragzovarali smo sa Vojislavom Mitrovićem, jedinim alergologom u leskovačkom Domu zdravlja Leskovac.

Najozbiljniji oblici alergije vezani su za grinje, kao alergen sa simptomima rinitisa i astme. Kada govorimo o hrani kao izazivaču , interesantna je česta alergija na kivi sa različitim simptomima. Inače, sklonost ka alergijama nasleđujemo od roditelja, kaže za Jugmediu Mitrović.

Šta je alergija ?

Alergija je reakcija imunog sistema  nekog organizma,  na neke  same po sebi neškodljive  iz okruženja  alergene. Neke osobe  pokazuju osetljivost  na te  materije  i razvijaju  alergijsku reakciju . One mogu biti  blage i bezopasne  ali takodje, mogu biti  i teške i opasne po život , kao što je  anafilaksa .

Ko može da dobije alergijsku reakciju ?

Svako može da dobije alergiju. Od alergije najčešće oboljevaju deca. Bela rasa češće boluje od alergije nego druge rase. Alergija je češća u boljim socio-ekonomskim sredinama . Neke osobe imaju genetsku sklonost za  češći  razvoj alergijske reakcije (atopija), neke ne.

Koji su simptomi ove bolesti ?

Alergijske reakcije mogu biti vrlo različite u zavisnosti od mesta razvoja alergijskog zapaljenja. Praktično ova reakcija  može  zahvatiti sve organe u organizmu i dati različite simptome . Ti simptomi su kijanje, curenje nosa i nosna okluzija (rinitis), otežano disanje, gušenje i sviranje u grudima ( asthma),svrab,peckanje i suzenje očiju(konjuktivitis),osip po koži , svrab i crvenilo kože ( koprivnjača ),otoci  lica, usana , grla, jezika i drugih delova tela ( angioedem),pad pritiska , šok, zastoj srca ( anafilaksa ).

Koji su najčešći alergeni ?

Ljudi su najčešće alergični  na : grinje , kućnu prašinu, polene različitih biljaka (trava, drveća i korova ), produkte različitih životinja (najčešće kućnijh ljubimaca: pereje, dlake, perut), hranu i otrove insekata (himenoptere: pčele, osa, stršljena , kao i hemijskih materija: lekova kao različiti profesionalnih agenasa. Postoji  masa drugih supstanci koje pod određenim uslovcima mogu biti alergeni i izazivati alergiju.

Šta se događa u organizmu kada nastane alergijska reakcija ?

U toku života  čovek dolazi u kontrakt sa različitim supstancama iz svog okruženja . Pri tom prvom  kontaktu, organizam može da se senzibiliše na te supstance. Imuni sistem čoveka u kontaktu sa alergenima razvije senzitaciju, pri čemu se  kod njega stvaraju  ćelije sećaja na te materije u tom prvom kontaktu. Kod ponovnog

Pušenje je faktor koji promoviše alergiju

kontakta sa tim supstancama komplikovanim imunološkim mehanizmima, a uz posredovanje  ćelija sećanja stvaraju se antitela klase E  koja su specifična za  tu supstancu i ona se  vezuju  za  glavne ćelije alergijskog zapaljenja  mast ćelije.  Antitela  klase E na tim ćelijama  u kontaktu sa alergenima uslovljavaju  oslobađanje iz takozvanih mastocita materija koje izazivaju zapaljenje  ili  medijatore zapaljenja . Među  tim medijatorima  je najznačajnji histamin. Pod uticajem histamina i drugih  medijatora zapaljenja razvijaju se simptomi alergijske reakcije . Koji će simptomi dominirati zavisi od mesta gde je došlo do oslobađanja histamina : koža , oči, nos, pluća ,kardiovascularni sistem i drugi organi i tkiva.

Kakve alergije mogu biti ?

Sve alergije u organizmu mogu biti sistemske  i organ specifične . Sistemske alergijske reakcije (anafilaksa, serumska bolest, anafilaktoidna purpura… ),   zahvataju celi organizam i imaju  često  težu kliničku sliku, a mogu biti i životno ugrožavajuće. Organ specifične  su alergije  gde dominiraju simptomi zahvaćenih organa kao što su koža, disajni putevi , oči, digestivni sistem. Sklonost ka alergijama nasleđujemo od roditelja

Kako se obavlja dijagnostika ?

U zdravstvenim ustanovama  se sprovode alergološka testiranje u okviru dijagnostikovanja uzroka alergije. Na pacijentima  se sprovode takozvani kožni testovi (prick testiranja ) i to na seriju inhalacionih alergena  kao i na seriju alimentranih (nutritivnih ) alergena. U specijalnim laboratorijama  se rade i testovi  iz krvi  koji određuju nivo specifičnih  antitela E za pojedinačne alergene. Postoje i provokacioni testovi  na pojedine alergene. Kod ovih testova se izlaganjem  alergenima sluzokože nekih organa (nosa, bronhija, očiju, želudca)  utvrđuje  prisustvo i intezitet pojedinih simptoma alergijskog zapaljanja. Testovi se izvode  uz veliku obazrivost zbog neželjenih  reakcija .

Kako se leče alergije ?

Najefikasniji način lečenja alergija je izbegavanje alergena. To je moguće ako se  radi o alergenima hrane, lekovima  i drugim hemijskim supstancama, ali samo  pod uslovom da je tačno utvrđen  uzrok alergije. Kod  ostalih alergija  se primenjuje

Vakcina se daje da bi ljudi razvili tolerancija na određene alergentne

simptomatska i imunomodulirajuća terapija. Od lekova se najčešće  koriste  antihistmanici (druga generacija nesedativnih antihistaminika ). Pored primene antihistaminika  mogu se davati i drugi protiv zapaljenski lekovi (kortikosteroidi) i to samo ako postoje opravdane indikacije za njihovu primenu. Poslednjih godina se primenjuje i  imunomodulirajuća  terapija alergija . Jedan od oblika te terapije  je i primena  vakcina u lečenju alergije. Kod nas se primenjuje  lokalna imuno terapija (sublingvalna  ili  tzv. SLITOR  imuno terapija )  u lečenju  alergije na inhalacione alergene (polenđe i grinje )  kod alergijskog rinitisa i lakših oblika asthma.

Šta je sa učestalim alergijama grla, odakle dolaze i kako se leče?

Najpre treba izvršiti ispitivanja u smislu da li česte upale grla i celog gornjeg disajnog sistema izaziva neki alergent ili je u pitanju bakterija, koja se leči antiboticima. Alergija u grlu može da bude izazvana i od takozvanih inhalacionih alergija, često od uzimanja neke vrste hrane. Pušači si skloniji infekciji grla, razvijaju virusne ili bakterijske alegije, generalno, ceo imuni sistem je slabiji kod pušača.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Pacijent sam doktora Vojislava i oduvek sam se pitala da li je moguce da je on jedini alergolog u Leskovcu.
    Nadam se da ce se uskoro nesto promeniti po tom pitanju.

vaš komentar