У суботу  тринаестог априла ми „фашисти“, како нас богоугодно назива наш вољени и многострадални председник, уз терцирање великог броја медија, организујемо велики народни протест у престоном Београду, који почиње у 15 часова испред Скупштине Србије. Овај текст није никакав проглас, а још мање позив за тај скуп, јер немам намеру да доводим  Југмедију у непријатну ситуацију.

Ајде, де Милицу, и тако-и тако, опростила би ми,  али  немам намеру ни  да радим посао лесковачке опозиције, за коју немам речи хвале, а која  се је учаурила и постала довољна сама себи.

Јер, као што каже особа и помену у колумни и која, а која познаје лесковачку политичку сцену,  поготову опозициону – много, много, боље него ја – најбоље у Лесковцу, и којa у својој последњој колумни, овде на Југмедији, написа, препричавам: да је садашња лесковачка  опозиција најгора од постанка вишестраначја у држави Србији.  Tо је још више разлог да овим текстом не радим њен посао.

Грађанске протесте, који се организују широм Србије, здушно подржавам: редовним присуством моје породице, и мене, на протестима и у Београду и у Лесковцу. (Да се разумемо, не правдам се никоме  већ само узгред напомињем, да ме не би коментарлук оптужио да сам, не дај боже, опортуниста.) Поготову не дајем савете, никоме. Нити сам чинио, нити чиним, а нарочито не лесковачким опозиционим лидерима, који иначе све знају. Давно, давно сам прихватио сентенцу чике с белом брадом, и То редовно истицао у мојим текстовима на Југмедији: „Никога, никад не саветуј!“ И тога се гесла придржавам већ деценијама: никада, никог не саветујем. Зато што знам, због година моје производње: Ако хоћеш да добијеш непријатеља, ти га посаветуј. Било шта да поручим Ле.опозицији, било би неодговорно са моје стране, јер, нити је ценим нити је поштујем. Обрукала се, за медаљу, у прошли петак, када на позив г. Рангелова да њени лидери стану на чело протесне колоне #1 од 5 милиона, нису То учинили.

Међутим, намера овог текста је нешто сасвим друго. Много драматичнија и много узнемиравајућа, него што је моје уводно мрсомуђење, и спада у домен уличне графичке уметности, под називом: „Џаба кречење!“ Свестан тога, да  пођем редом. Читајући вести,предходних дана на Југмедији, запазио сам једну, мало је рећи, забрињавајућу појаву. О чему се ради? Када се у новинарском тексту говори о успесима: лесковачких ђака на разним такмичењима, Народног позоришта, Народне библиотеке, ЛКЦ; о ликовним изложбама, вечерима поезије или прозе, гостовањима познатих уметника, акцијама добровољног давања крви, о синдикатима, о НВО, заштити животне средине, о разним подвизима наших суграђана…нема ниједан, или само 2,3 коментара. Читалаштво удари мукајет.

Али, зато, када су новинарски текстови о сменама у локалној самоуправи, или о текућим грађанским протестима, е онда број коментара обавезно прелази 100, па чак иде и преко 200. Распише се и старо и младо, и цело и цепено, и школовано и нешколовано… Сви, аметом, имају свој став, који обавезно морају да продастру пред лесковачку чаршију, као да од тога, њиховог става, зависи успон или пад лесковачког Царства. И то је у реду, то нам је „наша борба“ за демократијом дала.

Али, има неприхватљивих ставова, имбецилних, крволочних, застрашујућих и злокобних. Читава плејада хушкачке камариле, разне: але и киле, бауци, акрепи, вране, стрвинари, црни гаврани, стенице, Копци, ровци, све те гњиде са ћенефске талпе, као знају српску историју и прете ли прете учесницима лесковачких уличних демонстрација. Суманутим идејама, које пишу у коментарима, уносе злу крв у ионако дубокополитички и идеолошко подељене људе.

Да ли је: Дош’о земен ваља војевати!?

Да не бих обилазио као мачка око вруће каше, да наведем конкретан пример. Ради се о особи са кодним знаком „Кобац“!Шта тај пише? мајко моја! На један новинарски текст по десетак његових коментара. Ако, његово право. Међутим, шта Кобац пише, поготово у вези грађанских протеста, то излази из сфере нормалног и рационалног. Копчева главна теза је: Ми који шетамо, као залудње Маре,  петком, у колони улицама Лесковца, протестујућу против садашње власти, требало би, Кобац каже: пожељно би било, да се сусретнемо са многобројнијом копчевом колоном патриота и истомишљеника, који подржавају садашњу власт и да: „ разменимо мишљења.“ Па чак иде толико далеко да броји престојеће дане до суботе 13.априла, и предстојећег сусрета двеју колина са различитим мишљењима!? И док су му, Копцу, пуна уста патриотизма, Србије и Српства, историјских лажних митова о нама Србима и нашим херојским успесима; лажном миту о Србима као Небеском и од Бога изабраног најстаријег народа на свету, на другу страну, а у исто време, призива сукоб Срба са Србима и братско крвопролиће.

Имам утисак, дај Боже да грешим, да Кобац стално има на уму: „Нема битке нема рата, док не крене брат на брата.“

Он, Кобац, може да има ову мисао само у сопственој глави, а никако не сме да јавно потенцира, на сва уста, сусрет колона неистомишљеника, и о томе, стално, пише на Југмедији. Заборављајући при томе да ел. портал Југмедија има 35 – 50 000 отварања, дневно. Да је чита и старо и младо, људи различитих образовања, школске спреме, идеологија, животних путева, породичне историје, патријахалних и традиционалних назора и стремњења, другосрбијанаца, мондијалиста, и на крају, зашто да не, под утицајем разних опијата. Мало, врло мало је потребно, да се запали фитиљ и све оде у ништавило. Да се све заврши у земљи Србији, и да буде по Копцу: Ко ти ископа око? Брат! А, зато је тако дубоко.

Да ли Кобац мисли, да ли се нада, да је у ова смутна времена, када паметни заћуте, фукари дошао њен вакат, и да се Вучић брани на тај начин!? Што си, Птицо, већа и понизнија улизица, то си осорнији вређач. Мржња станује код вас, лажне патриоте. Птицо, То се не ради тако. Ако Вам се, Птицо, не свиђају: грађански протести,  моје писање, које вређа Вашу идеолошку провенијенцију,  мој недовољни патриотизам, мој отпор властима, моја критика лажних српских митова, моја константна критика појединих медија и новинара, мој наглашени грађански став, моја велика жеља за променом ове накарадне власти; немој јавно, својим писањем на овом порталу, изливати сав тај отров – говор мржње и отворени позив на крвопролиће.

Кажњиво је!

Као што нема потребе, да било ко, шаље опширне саветодавне текстове, упућене читаоцима овог портала и лично мени.  Мржња, ћепеначког типа, прво крене из еснафа, то је тај отров из фусноте, од људи неостварених у животу и са маргина интелектуалне сцене; недоправљени,  недоречених и неостварљивих, а сањаних амбиција. Нисам ја та „адреса.“ Од куће се понесе васпитање, а улица, кафана и чаршија потврде да је животни кредо био и остао:  „ Не дати на себе.“ (Овај став сам чуо и од М.К.). Рођен сам, одрастао и живим у Саат Мали, где нема СМС порука, или писање преко портала; све се саопштава у четири ока, када се сретнемо на Светолиску улицу. Ко има херц, он тако и чини, без обзира на последице. За другојачије  понашање каже се: „Мушко, а носи женске гаће!“ Такво „Нешто“ постаје „Ништа“ и „Нико“, маса без обличја, преме којој осећам хладан презир и искрену равнодушност. Разумете ме, шта хоћу да кажем?

Као што нема потребе, да било ко, шаље опширне саветодавне текстове, упућене читаоцима овог портала и лично мени.  Мржња, ћепеначког типа, прво крене из еснафа, то је тај отров из фусноте, од људи неостварених у животу и са маргина интелектуалне сцене; недоправљени,  недоречених и неостварљивих, а сањаних амбиција. Нисам ја та „адреса.“ Од куће се понесе васпитање, а улица, кафана и чаршија потврде да је животни кредо био и остао:  „ Не дати на себе.“ (Овај став сам чуо и од М.К.).

Него, вратимо се ми суботи, 13.априла. За мене, нема ништа важније и часније, него у петак бити на улицама Лесковца, а у суботу у Београду.

„Наше је да будемо цивилизовани, они ће наравно провоцирати сукобе, они већ постављају контроле на регионалним и аутопутевима где ће вршити ванредни технички прегледи како би се људи спречили да дођу до Београда“(С.Т.) Никаква сила не сме да нас уплаши и заустави. Све слободне телевизије и сви слободни новинари света такође су са нама. Морамо својом масовношћу и јединством да извршимо притисак на власт да прихвати слободне изборе и слободне медије. Све остало је „шум у позадини“.

Цео овај текст, смарања и паламуђења с моје стране, има један једини циљ. А, ТО је: Немојте, ко Бога вас молим, вас  истомишљенике Копца, вас симпатизере власти и вас набеђене патриоте, не крећите за Београд било шта да се тамо догађа у суботу, и било Ко да вас позове, да дођете у његову одбрану. Не чините то. Ова држава има довољно инструмената силе, полицију, да одржи ред у престоном Београду. Међутим, не верујем, јер неће имати потребе,  да ће војска са бајонетима и полиција са палицама исправљати грешке политичара. У суботу, 13.априла, ове године, грађански протести у Београду биће – мирни и достојанствени.

Леп дан, и свако добро, ма где били.

др Вјачеслав  Нешић

П.С. Не желим, ни са ким,  без обзира на покушаје, било какву расправу на порталу Југмедија. То је само губљење времена, на радост и усхићење, а поготову увесељавање коментарлука, а ја то нити хоћу нити желим. Бог кажњава, и њему препуштам казну! С. Л. К.