Аугуст Стриндберг „Отац“ – Чекајући премијеру

Почетком децембра, прошле године, тек неколико дана како је г-дин Драган Божа Марјановић устоличен  за в.д. лесковачког Народног позоришта, ја сам, заједно са Југом Томићем, обавио два прилично дуга разговора, са њим. Тада сам од г-дина Марјановића сазнао да се за 22.јануар 2019.год.  припрема премијера Стриндбергове трочинске трагедије „Отац“, а поводом 170 година од рођења великог шведског позоришног писца.

Аугуст Стриндберг (Штокхолм,22.1.1849-Штокхолм,14.5.1912), „један је од најзначајнијих европских драматичара друге половине 19. века, који је својим драмским делом знатно утицао на развој европске и светске драматургије и позоришта.“

Иако мислим да ова прослава има пре значај прославе једног истакнутог драмског писца него ли позоришта. Када је преводилац Стриндбергових дела Хари Карсон састављао књигу у којој су сабрана Стриндбергова дела, у уводу је рекао: „Ако је Ибзен Рембрант модерне драме у свом умећу сликања психолошког портрета, Стриндберг би био Пикасо – неуморна , проналазачка душа, изумитељ немачког експресионизма и театра апсурда.

Стриндберг је у исто време  био и натуралиста и симболиста, научник и мистик, скептик и проповедник Истине, аристократски сноб и припадниг пролетеријата.“ Као главне карактеристике Стриндберговог рада, синтезе његових драмских дела могу се издвојити: индивидуалистички и моралистички став према друштвеном поредку, истицање жене као друштвено јачег пола и идејни и драмски симболизам. Пишући о Стриндбергу немам за циљ испитивање до танчина нити препричавање његових драмских дела. 

Како сам се „ухватио“ само за једно Стриндбергово дело хоћу, врло конкретно, да о њему кажем коју. Стриндберг је свој драмски опус отпочео трочинском трагедијом „Отац“ (Fadren, написану1887), у којој на веома сугестиван начин и веома отворено говори о борби за превласт у браку између мужа и жене из које жена излази као победник, првенствено захваљујући својој безозбирности и лукавству.

Пишући ову драму и сам Стриндберг, у то време психијатрски  пацијент, имао је великих проблема у браку, јер је сумњао у очинство сопствене деце. Драма „Отац“ написана је недуго након што му се брак распао, и његова жена добила старатељство. ( Аристотелово је:„Нема мишљења без сопственог искуства.“)

Услови под којима је писао ову драму подстакли су  Стриндберга, како би у данашње време изјавиле феминискиње и представници НВО сектора, на мизогинију, због његовог односа према женама у овом комаду. Тај однос, женско-мушко, је код Стриндберга такав, јер је просто такав. Стриндберг поставља проблем брака као највиталнији проблем среће у животу; несрећно склопљен брак, брак без љубави, легло је пропасти људске врсте, док брак без узајамног поверења и духовне споне доводи до дуготрајног душевног мучења и до породичне катастрофе.Ако нема љубави у браку, већ га води ауторитет, једног од супружника, он (брак) је раније или касније осуђен на пропаст.

С.Б.: „ Не води нас кроз живот ауторитет, него нас води љубав и разумевање. Разумевање је капија која нам отвара улаз у љубав. Љубав можемо научити, са љубављу ми у ствари откривамо живот. Еротска љубав, све је ту!“ Нема недужних, кажем ја. Смирење и страх за друге су најтеже хришћанске врлине; зато што је страх за друге врло мало бољи од страха за нас саме. Да вас, драги читаоци, у ове Божићне благдане, опоменем: „Господе, подари ми смирење да прихватим ствари које не могу да променим. Храброст да променим оно што могу, и мудрост да схватим разлику.“ Само тако се чува брак.

Међутим,  г-ђа Лаура је хтела нешто много  више. Шта  то? Па, да објасним. (Ово моје, ипак, субјективно „читање“ драме, не узимајте, здраво – за готово.)

Отац“ је драма која говорио о  г-ђи Лаури,  жени ригидних схватања, која успева разним смицалицама и лажима, а све ради свог интереса, чији је основни  циљ да убеди свога мужа Капетана да посумња у своје очинство,тиме га победи  и истера своју вољу. У тексту постоји реплика, коју изговара Пастор, иначе Лаурин брат, која (реплика) доста тога објашњава. Пастор: „Још док је била дете знала је понекад да се опружи као да је мртва све док јој се не испуни воља. А када би добила оно што је желела, одрекла би се тога, ако је то неки предмет, и изјавила да јој није стало до њега, него само да испуни своју вољу.“

Нелагоду, гадљивост и  женску окрутност према мужу, коју Лаура не крије, су сасвим довољни разлози да Капетан, односно Отац, човек од науке, као главни проблем трагичности своје породице, и узрочник сопствене трагедије налази у њиховим свађама и негирању његовог мушког поноса, што има за последицу ментални колапс, који га доводи до лудила.

Лаура све чини да би га довела у стање лудила. Докле иде Лаурина неосећајност према мужу довољно говори њен разговор са новопридошлим доктором. Лаура: „Зато осећам болну дужност да вам већ у овом првом сусрету откријем целу истину. Мој муж је душевно болестан.“ Из неба, па у ребра. Страшно. Она „зна Истину“ Доктор је сувишан, он је сада само сведок на њеном путу ка моралном и физичком  Капетановом уништењу.

Лаурино изазивање Капетана, је без имало моралних скрупула. Лаура: „ Мајка је ближа детету, пошто се пронашло да заправо нико не може да зна ко је отац детета. Ти не знаш јеси ли Бертин отац…Одакле знаш да ти нисам била неверна? Капетан, сатеран уза зид брани се као мало дете. Капетан: „Радио сам за тебе, твоје дете, твоју мајку, твоју послугу; жртвовао сам каријеру и будућност, подносио сам мучења, несаницу, немир за вашу егзистенцију, и коса ми је поседела, и све то само зато да би ти могла весело и безбрижно да живиш и под старост још једном да уживаш у свом детету. Све сам без роптања узео за себе, јер сам веровао да сам отац овог детета. То је обична крађа, најбруталније поробљавање. Примио сам на себе седамнаест година робије, а био сам невин.

Међутим, реплика која најсликовитије осликава поремећене породичне односе  у овој Стриндбергеровој трагедији, по неком мом схватању,  је  Лаурин одговор на Капетанову тврдњу: Капетан: „Омфало! Омфало! Сад се играш тојагом, док Херкул преде твоју вуну.“Лаура: „ Не знам да ли сам икад мислила или смишљала то што мислиш да чиним. Може бити да је мноме овладао мрачни прохтев да те уклоним као сметњу; ако у мојим поступцима видиш неки план, може бити да је то и било, али ја тога нисам била свесна. Никада нисам размишљала о догађајима; они су клизили по трачницама који си сам положио и ја се осећам невином пред богом и својом савешћу, па ако то и нисам. Твоје присуство увек ми је тиштало срце као камен, све док срце није покушало да стресе тај спутавајући терет. Тако се то догодило и, ако сам ти нехотећи задала рану, молим те да ми опростиш.“  (Они који случајно не знају ко је била Омфала пронађите, ма где, и биће вам много тога јасније.) Итд., итд.

Да вам не препричаван целу трагедију. Свих ових дана свакодневно читајући ову трочинску драму, и сећајући се одгледаних представа са разним глумицама и глумцима, у улогама г-ђе Лауре и Капетана, пада ми на памет: Можда је онај бечки Јеврејин  био у праву. Ма не можда, већ сасвим сигурно! Највероватније,  оволике проживеле године у којима сам се свега нагледао, наслушао, а богами и свашта доживео, чине да све више верујем др Сигмунду Фројду и његовој чувеној сентенци: „Секс је корен свега.“

Ви драги читаоци, уверите се и сами: прочитајте Стриндбергову драму, најмање 3-4 пута, одгледајте представу и донесите свој суд. А када прочитате драму, , и након тога одгледате представу, како вам драго! Мислите на Фројдову поуку, док будете гледали драму, и у коментарима, након представе, напишите  шта мислите о томе. Може?

Ансамблу лесковачког Народног позоришта, који учествује у креирању представе „Отац“, желим много успеха.

Леп дан, и свако добро. Ма где били.

др Вјачеслав Нешић

 

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

18 Komentara
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Ispisnik
12.01.2019. 19:24

Mozda je Nesic u pravu!? S. Frojd je postavio osnove zensko-muskih odnosa. Ne znam ko igra Lauru, a ko Kapetana?
Ko je reziser, od njega mnogo zavisi sta je u prvom planu. Srecna premijera u pozoriste.

Ima istine
12.01.2019. 22:23

Moguce da je Froj u pravu. Da vidimo predstavu, pa da donesemo svoj sud.

Lepi Brka
12.01.2019. 22:28

Tačno tako, evo svedočim. Početkom decembra sreto Jugu i tebe kako razdragani i raspričani idete iz pravca solitera kod Kraša, preko ulice, u pravcu pozorišta ili neke kafane u tom pravcu. Ko će to znati, jer čudni su putevi vas verujućih i komunista. Ne beše taj čivut Strimber s vas. Gde radi? U SNS li je?

...a baba se čeślja(stavlja trajnu)..
13.01.2019. 09:28

…ili ako nema kulture,zašto ratovat(V.Čerčil)ili ma.nije mi do pesme,muka.mi je ili HLEBA I IGARA.Ako V.N. smatra da će odlazak u pozorište podići svest grsdjsna i da će saznati da bedno žive,onda ajmo svi,svi,svi u pozorište( botovi imaju besplatnu kartu i sendvić).Po Frojdu prvi pet godina čoveka odredjuju njegov karakte,a V.N. je u drugoj godini.Prvu je skoro prošao.Żiveli.

ne razumem
13.01.2019. 11:04

Veterinar apotekar zeli da se profilise ko knjizevnik. Profesor s tehnoloski hoce da bude pozorisni kriticar. Razlog ne znamo, ne vidi se. Da li je to dokazivanje sebi, svojima, drugima, drustvu? Gde se obrazuju, sa kim razmenjuju nova ,,strucna misljenja“ posto ih na fakultetima nisu hteli da steknu? A mozda je talenat naknadno otkriven, cucao i cekao? Isto ko politicar: rodi se za to, a roditelji ga usmere na istoriju. Al, talenat kipti li kipti, pa izadje na povrsinu. I sad u 4 zida listaju knjige, vise su ih procitali sami sa sobom, nego kad su bili na fakultetu. Ipak, prostor su zasluzili, svi do jednog, i onaj njihov Meda iz SNS, politicki. Svi kad pisu protiv ili u korist vladajuce politike, oni zarade mesto da lepo govore o obicajima, kulturi, porodici, istoriji, geografskoj sirini. Onaj zbog kog pisete vas ipak cita, samo kad pisete protiv njega.Ne gubi vreme cim vidi da njega niste dotakli u tekstu. Nesto mislim/ desi se/,on i ne bi bio toliko vazan, da ga vi niste kritikovali, pa kad vas je pridobio sa: brate gde|, na ulici kad vas sretne, a vi okrenuli odmah da pisete nepoliticke stvari. Amorfna masa zauzima oblik posude.Masa kojoj ste se obracali vas je zagrlila, cula kritike, uvazila vas, primenila to sto kritikujete i ostala jos duze i vise na poziciji s koje ste je skidali, da joj dlaka s glave nije falila. Vi sad kao, posto ne mozete nista, priznajete to pisanjima o kaktusovom cvetu, uticaju crvenog pauka, razmnozavanju algi. Korisno je to, pogotovu kad 1% gradjana razume novu problematiku o kojoj govorite. Kad vase obrazovanje nadmasi i vas same, kamo li citaoce da vas isprate, nekako je onaj kog ste kritikovali trijumfovao sto vas je udaljio od narodnih tema i zanimanja. Ili se ipak samo dokazujete? Nekom? Ne mogu da dokucim kome.

Ako cemo pravo
13.01.2019. 11:22

Po Frojdu, do cetvrte godine odredjuje se karakter svakog pojedinca. Ne znam u kojoj godini je V.N., ali vidim da nosi naocare i ima sedu kosu.

Haris Tvid
13.01.2019. 12:43

Pa on već pet godina ne mož’ da mrdne iz prvu. To je zato što stalno menja „fakulteti“. Te student žurnalistike, te politikologije, te modnih trendova, te dramaturgije… U sve se razume do prve godine fakulteta ili do prvih stranica vikipedije. Ali se zato lagano, a to svi vide, od epistolarca, preko kolumniste i člankopisca pretvara u čankolisca…

Jello Biafra
13.01.2019. 13:11

@Ne razumem, vrlo dobro, skoro pa odlično ti razumeš. Provincijalnom duhu (u daljem tekstu P.D.) su uvek potrebni takozvani „neprosvećeni“ da bi onda u odnosu na njih ustanovljavao svoju intelektualnu superiornost. Za P.D.-a uvek postoje oni nad kojima on vrsi svoju „prosvetitljesku“ misiju. Odnos „prosvetitelja“ i „provincijalca“ je prozimajući – uloge se smenjuju – „prosvetitelj“ olako postaje „provincijalac“, i obrnuto.
Dakle, P.D je odabrao je „put“ koji se u ovom momentu za njega ispostavlja smislenim, jer nasuprot sebi stavlja onoga koji nije na njegovom „putu“. Meni se na u ovom momentu a i veći deo života …e za pozorište, eto nisam na njegovom „putu“. A kod takvih je često sve crno – belo, jer ako u ovom slučaju nisi na njegovom putu – u pozorište ne ideš, dakle, prezireš kulturu.
Ja ne pristajem na takve klopke, ali se „isto takođe“ ne povlaČim pred takvima.

Кафана је моја судбина...
13.01.2019. 13:47

Вјачеславе Нешићу, пиши о лесковачким кафанама. Ту си непревазиђен. Сви коментатори су „мала деца“ за тебе. Батали култури и позориште и политику. У тој се сви разумеју. Али кафане и пијење, е туј мало морген. Треба паре и добра кондиција. А тој нема сваки. Само одабрани. Много поздрава, да си ми жив и здрав на много године и срећна ти нова година. Српска. Твој другар граничар, са албанске границе 1972. Беше наше.

sta se to njega smatra
13.01.2019. 13:52

,,Gradonacelniku kapa dole, Vucicu NE!“, kaza ovaj profan. Vucic dolazi. On ni slovce o tome.

zelja
13.01.2019. 17:13

Od sveg srca ljudima u nasem Narodnom pozoristu zelim mnogo uspeha sa predstavom Otac. Neka stvarno okrenu novi list.

radi istine
13.01.2019. 18:36

@ Haris Tvid
Mozete Nesica da klasifikujete kako hocete, ali da je cankolizac to malo morgen. Ako neko ima petlju, onda ima on. Ili ga uopste ne znate.

Pitam za menzu
13.01.2019. 22:41

КАФАНА ЈЕ МОЈА СУДБИНА, a ti li si neki šef sale u Mensu pa meriš IQ na komentatori?

Кафана је моја судбина.
14.01.2019. 11:35

Мерим, јер ти криво? Ја сам шеф у Менси.

Menza
14.01.2019. 15:44

Naprotiv, čak mi je i drago. Nadam se da samo to meriš. Jer ja sam bio šef i u menzi i u kafani. You know what I mean…

I opet
14.01.2019. 16:07

STUDENT PRIVATNOG:

VJAČESLAV NEŠIĆ JEDE ESKIME
eskimi ne jedu pingvine
niti pingvini eskime
zato što oni ne rastu
na istom severnom polu
nego na južnom
iz istog razloga
bele mečke ne jedu pingvine
ali eskime…
sada je post
vjačeslav nešić jede
foke i pingvine
njemu je sasvim prirodno
red foke red pingvine
za vaskrs će vjačeslav
možda da jede i eskime
a možda i neće eskime
ali zato foke i pingvine

dusan dojcinovic
14.01.2019. 17:15

Al ga razmrsi, gos’n Vjec, ko klupko od najlona.Tatko si za kolumne.Ovaj dobar si dasa u tem sakou, dobro ti cuci.I cvidze.Ala si opleo po srzi dramaturgije, svaka ti cast!!!

Šta je s tobom Dojčine
15.01.2019. 09:29

Nedavno si ga prozivao da je komunac a sad ga dižeš u zvezde.