Vranje, 18. mart, dan posle uvođenja policijskog časa u zemlji, koji je Vlada Srbije sprovela sa ciljem da suzbije širenje korone virusa autobus koji saobraća na relaciji Bujanovac  – Vranje, zaustavlja se na jednoj stanici ispred Vranja. U njemu svega nekoliko putnika. Na samoj stanici u autobus ulazi još toliko, a među njima i jedna starica od nekih sedamdesetak godina.

Ona se na jedvite jade pope u autobus i sva zadihana zatraži kartu do Vranja. Kada joj šofer vrati kusur ona sede na sedište odmah iza njega.  On polako pokrenu vozilo, osmotri je onako peko ramena i reče: “Nanče, znaš li da je za ljudi postari od 65 godine zabranjeno da se krećev kroz grad. Ako te policija zapazi, odma će te strap u aps”.

“Znam bre sinko, čula sam i ja za toj. Nego namalka mi jedno lekče, pa si reko Stojanke, trgni si jutre porano do grad da si ga kupiš. Koj znaje kolko ovaj muka može da potraji”, odgovori mu starica i jače zateže krajeve prelepe marame ispod brade.

“Što nesi javila na volonteri oni bi ti doneli”, nastavlja šofer šaljivim tonom. “Slatko je sinko kad si se čovek sam usluži. Tuđa ruka da te ne češa. Zapanti ovoj dobro što ti baba Stojanka kazuje. Ti si još mlad, pa ne znaješ”, odlučno će bakica.

“Tako je nanče. Nego kad dođemo u Vranje ti gledaj da ne naletiš na policiju. Ako nekoga vidiš, odma vataj krivinu”, pouči je šofer.

Ceo ovaj razgovor malobrojni putnici slušali su sa posebnom pažnjom, a kada autobus uđe u  gotovo pust grad stadoše pažljivo da posmatraju okolinu. Na ulicama jedva po koji automobil i prolaznik. “Izgleda da je sve zatvoreno danas. Došao sam ovde da kupim  brašno. Vlasnici okolnih mlinova digli su cenu. Niko ih ne kontroliše, a ljudi se boje da ih prijave jer su moćni.”, rezignirano govori muškarac svom poznaniku.

“Nije zatvoreno sve. Sigurno su radno vreme prilagodili situaciji.”, pojašnjava najupućeniji među njima.

Ostalim putnicima laknu na duši kada sami ugledaše vrata otvorenih prodavnica. Svi požuriše ka izlazu kada šofer parkira vozilo na autobuskoj stanici.

I baba Stojanka je žurila da što pre izađe. A kada spazi kako policija legitimiše jednog starijeg čoveka, ona se sva skupi, skloni iza širokih leđa svog saputnika i šmugnu iza autobusa.

I ostali putnici požuriše prema centru grada. Neki od njih stadoše da prođe kamion koji obavlja dezinfekciju ulica. To je za njih bio još jedan dokaz koliko je situacija sa korona virusom ozbiljna. To su izgleda shvatili i vlasnici trgovinskih radnji koji nisu dozvoljavali da se u objekat nađe više ljudi od predviđenog broja.

Mnogi su na podu iscrtali i rastojanje tako da je svako ko bi ušao u njihovu radnju bio na pristojnoj udaljenosti od sledećeg kupca.

I u prodavnicama prehrambene robe je malo kupaca. Veće količine robe kupovali su ljudi iz obližnjih vranjskih sela zato što su čuli da će im lokalni saobraćaj, zbog sveukupne situacije, biti ukinut na neko vreme.