Na adresu redakcije Jugmedie stigao je dirljiv mejl Mirijane Zdravković iz Leskovca. Kaže da ne koristi društvene mreže, ali redovno prati naš portal, pa je poželela da upravo preko Jugmedie javno zahvali devojci koja joj je juče pritekla u pomoć nakon što je pala na ulici.„Dobar dan, ja sam baka Mira, penzionerka, koja ima jednu molbu za vas. Društvene mreže nemam, ali vaš portal pratim i čitam. Juče sam pala na ulici kada sam se vraćala sa Zelene pijace“, započinje svoju priču.

Kako navodi, ono što ju je najviše zabolelo nije bio pad, već reakcije prolaznika.

„Ljudi su prolazili pored mene, neka deca su se smejala, neki stariji ljudi su komentarisali zašto ja idem u kupovinu, gde su mi deca. Čak je bilo i: „Ustaj, nije ti ništa“ i „Zašto piješ kad ti škodi“, a niko da priđe i da mi pomogne, sem jedne divne devojke. Ovim putem vas molim da objavite moju priču. Hoću javno da joj se zahvalim, da se zahvalim i njenim roditeljima što su odgajili tako plemenitu osobu“, piše baka Mira.

Uspela je, kaže, da sazna tek nekoliko detalja o devojci koja joj je pomogla.

„Devojka, ili žena, koja mi je prišla visoka je, ima crnu kosu, nosi naočare, zove se Jelena i radi u Sport Vision radnji. Bila je u uniformi i išla je na posao. To sam uspela da saznam o njoj dok smo čekale taksi“, navodi ona.

Dalje opisuje, Jelena nije oklevala ni trenutka.

„Ta divna osoba mi je dala vode, pomogla da sednem, a zatim i da ustanem, pokupila je moje namirnice, držala me pod ruku i pozvala taksi. Htela je ona da zove Hitnu pomoć, ali joj ja nisam dozvolila. Nezgodno sam stala na ivičnjak i pala, niti pijem, niti sam nekada pila, samo mi se desila nezgoda“, objašnjava baka Mira.

Dok su čekale taksi, Jelena ju je, kaže, sve vreme hrabrila.

„Par puta mi je rekla: Dobro, bako, dobro, nije strašno, niste ništa slomili, idite pravo kući“.

Na kraju svog pisma uputila joj je poruku koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

„Jelena, ako ovo čitaš, hvala ti, dušo, za svu dobrotu koju nosiš u sebi. Vraćaš ljudima veru i nadu za bolje sutra. Hvala ti od srca.“

Baka Mira zahvaljuje i redakciji ukoliko objavimo njenu priču, uz poruku da Leskovcu treba više ovakvih ljudi.

„Leskovcu trebaju ovakvi ljudi. Vaspitavajte svoju decu, učite ih humanosti, učite ih da budu ljudi, da pomognu. Dosta toga ide iz kuće. Ja sam bila prosvetni radnik trideset godina. Slabije se krećem, nisam stabilna, godine su me stigle, ali još uvek služim sebe koliko mogu. Dobro sam i prošla, sa par ogrebotina i modrica. Hvala je nešto najmanje što mogu da uradim.“

Svoje pismo završava jednostavnom, ali snažnom porukom:

„JELENA, HVALA TI! ŽIVA I ZDRAVA BILA I TI I SVI TVOJI!“