Nepregledna „stepenasta“ polja pirinča, impozantni hramovi i statue Bude, mističan ples – Balinežani su zaista narod koji živi u posebnom kutku sveta. Kultura Balija i prirodne lepote ove zemlje izdvajaju je kao specifičnu, što potvrđuju i značajni lokaliteti koji se nalaze na UNESCO listi svetske baštine.

Da Bali pruža jedinstveno putničko iskustvo, potvrđuje sve veći broj turista koji biraju ovu ostrvsku zemlju za svoj odmor. Putovanje u Aziju je pravo otkriće koje daje nove definicije letovanja. Mnogo je čudesnih lokacija na našoj planeti, a u današnjem tekstu za rubriku Zanimljivosti izdvajamo impresivan svet Balija.

Dolina Pakerisan – dom svetilišta u kamenu

Dolina Pakerisan je mistična rečna dolina u oblasti Đianiar, u kojoj se nalaze arheološki lokaliteti iz doba praistorije. Jaruga smeštena između pirinčanih polja, dom je veličanstvenih svetilišta izrezbarenih u kamenu u čast kraljevske porodice iz 11. veka.

Nekada su u uovom kraju živeli brojni monasi i vidovnjaci. „Riši“ ili sveti ljudi došli su iz Indije, privučeni blistavom svetlošću, osnovali su hramove i svetilišta na udaljenim, prelepim energetskim mestima. Grobnice i isposnice za meditaciju bile su isklesane od čvrste stene, pružajući utočište i mir.

Danas kao svedočanstvo na ova vremena u dolini reke Pakerisan imamo brojne hramove i komplekse poput Tampaksiringa i Gua Gajaha. Rasuta duž obala netaknute reke Pakerisan, ova arheološka blaga i dalje odišu snažnom i mističnom energijom. Mnoga od ovih ranijih svetilišta su budistička, jer je budizam stigao u Indoneziju mnogo pre pojave hinduizma.

Hram Besakih – majka svih hramova

Da li ste znali da Bali nosi počasno ime „Ostrvo bogova“? Velika posvećenost religiji, kao i hramovi na svakom koraku potvrda su ovog naziva. Naime, Balinežani veruju da je svaki hram prebivalište bogova, i da što više hramova ima, to znači i da ima sve više bogova. Na osnovu ovoga, nadimak Ostrvo bogova može se tumačiti kao ostrvo koje je u hinduizmu prebivalište bogova.

Pored toga, Bali je poznat po svojoj duboko ukorenjenoj hinduističkoj kulturi, koja se manifestuje kroz mnoge ponude bogovima čuvarima širom ostrva.Svaka hinduistička kasta ima božanstvo zaštitnika, a svaka ljudska aktivnost ima božanstvo oličeno u duhovnom carstvu, odnosno duhovnom aspektu. Bogovi se obično izjednačavaju sa duhovima čuvarima ili anđelima.

Pročitajte i: Kod Bojnika pronađena pronađena brojna arheološka nalazišta.

Među brojnim svetilištima impresivne arhitekture izdvaja se hram Besakih, koji se zbog velikog broja verskih objekata u svom sastavu naziva i Majkom svih hramova. U pitanju je kompleks od 23 hrama u istoimenom selu na padinama planine vulkana Agung. Svaki od ovih hramova posvećen je različitom bogu. Centralno mesto u kompleksu pripada najvećem i najznačajnijem svetilištu – veliki hram države ili Penataran Agung, koji ima čak sedam nivoa i dekorisan je prizorima iz čuvenog epa „Ramajana“.

Jatiluvih pirinčane terase

Prelepe pirinčane terase Jatiluvih obeležje su Balija i čitave kulture i tradicije Balinežana. Smatra se da su neke od pirinčanih terasa stvorene pre 500 godina i zaista predstavljaju jedan od najstarijih i najsloženijih sistema poljoprivrede. Turisti rado biraju da prošetaju pored ovih nesvakidašnjih terasa, a prema mišljenju mnogih, Jatiluvih je prirodni Bali u svom najboljem izdanju.

Zelena polja i neverovatni pejzaži su slika i prilika ruralnog sveta na Baliju. Sam naziv Jatiluvih potiče od reši „jati“ što znači „pravilo“ i „luvih“ – „predivno“. I zaista, ne postoji lepše objašnjenje za tradicionalan način uzgajanja pirinča u ovoj zemlji bogova.

Zanimljivo je da je i UNESCO prepoznao značaj i dragocenost pirinčanih terasa, zbog čega se Jatiluvih našao na listi svetske baštine 2012. godine.

Taman Ajun – kraljevski kompleks

„Prekrasan vrt“ – ovako se prevodi Taman Ajun, naziv kraljevskog kompleksa u selu Mengvi. Nedaleko od grada Denpasara nalazi se ova rezidencija kraljeva iz 17. veka koja je svojevremeno služila kao centralna lokacija za sve religijske obrede i ceremonije.

Tradicionalni balijski stil  u savršenoj kombinaciji sa kineskim građevinarstvom za rezultat imaju arhitekturu impresivnih zdanja. U sastav kompleksa ulazi nekoliko hramova, a svi su opasani predivnim dvorištima, bazenima i parkovima. Kao što i sam naziv kaže, prekrasna priroda ovog vrta  privlači posetioce koji traže mir i žele da dožive spiritualnost Balija.

Zbog može se slobodno reći spektakularne lepote, ali i nemerljivog istorijskog značaja, Taman Ajun je 2012. godine uvršten na UNESCO listu svetske baštine.

Sistem za navodnjavanje „subak“ – harmonija između čoveka, prirode i bogova

Iako se možda može tumačiti samo kao jedna od poljoprivrednih metoda, sistem za navodnjavanje subak, ima mnogo veće i dublje simboličko značenje za Baležane. Ovaj jednostavan sistem čini niz brana i kanala kojima postiže idealna regulacija vode u pirinčanim poljima.

Međutim, pored toga što obezbeđuje da kulture pirinča dobijaju dovoljno vode, subak je asocijacija za zajedništvo naroda na Baliju. Kako oličava filozofiju „Tri Hita Karana“, zapravo simbolizuje harmoniju i ravnotežu između čoveka, prirode i bogova. Kao jedinstveno tradicionalno i arhitektonsko blago Balija, subak je prepoznat i od strane UNESCO-a. Naime, 2012. godine je uvršten na listu svetske baštine zajedno sa kompleksom Taman Ajun i pirinčanim teresama Jatiluvih.

Ples – kulturni identitet Balinežana

Tradicionalne balijske plesove izvode muški i ženski plesači obučeni u tradicionalne nošnje koje se sastoje od tkanine jarkih boja oslikane zlatnim cvetnim motivima, sa zlatnim listićima i nakitom. Plesovi su inspirisani prirodom i simbolizuju posebne tradicije, folklor, običaje i verske vrednosti naroda Balija.

Postoje tri žanra tradicionalnog balijskog plesa – sveti, polusveti i oni koji su namenjeni uživanju zajednicama u celini. Pored toga što vladaju vrhunskim tehnikama i veštinama plesa, igrači treba da se odlikuju harizmom, poniznošću i duhovnom energijom kako bi istinski oživeli nastup. U balijskim zajednicama, plesovi se uglavnom neformalno prenose s kolena na koleno, a deca uče pokrete već od najranijeg uzrasta (slično kao što je to slučaj sa srpskim kolom). Obuka počinje sa osnovnim plesnim pokretima i pozicijama i napreduje do složenijih plesova. Tradicionalni plesovi pružaju učesnicima čvrst kulturni identitet, jer veruju da na ovaj način najbolje čuvaju kulturno nasleđe svojih predaka. Najpoznatiji plesovi su Kečag i Barong.

Verovatno da nema integrativnijeg pristupa i doživljaja balinežanske kulture od uživanja u nastupu tradicionalnih igrača. Kada tome dodate i posete impresivnim hramovima i autentičnim lokalitetima, sasvim je sigurno da ćete biti potpuno opčinjeni Ostrvom bogova.

Fotografije:

1. https://www.pexels.com/photo/aerial-photography-of-green-rice-terraces-2131921/
2. https://www.pexels.com/photo/door-in-between-statues-2803276/

https://www.pexels.com/photo/traditional-asian-pagoda-on-lake-shore-against-cloudy-blue-sky-3762977/