Poslednja nedelja pred Vaskršnji post, u našem narodu, naziva se Bela nedelja a poslednji dan nedelje Bele poklade, jedan su lep običaj koji deca, ali i odrasli,  sa radošću obeležavaju.

Veruje se da  se na ovaj dan praštaju uvrede i zaboravljaju svađe pa se u nekim krajevima Bele poklade nazivaju i Pročke, zato treba tražiti oproštaj i opraštati drugima da bi se čiste duše moglo ući u Veliki post.

Selo Kacabać, u bojničkoj opštini, tradicionalno obeležava ovaj praznik. Najčešće se u centru sela okupe deca i na unapred pripremljenim orataljkama pale vatru i okreću oko sebe. Veruje se da  se tako teraju zli dusi.

Na sličan način ovaj dan se obeležava i drugim mestima na teritoriji Jablaničkog okruga, kao i na teritoriji grada Leskovca gde se kupovi vatre samo preskaču.

Orataljka se pravi od mladog leskovog ili drenovog drveta sa rakljom  na vrhu. Raklja se puni slamom i kukuruzovinom, da bi vatra u njoj  gorela duže a potom se dobro uveže žicom, da se to ne bi raspalo pre vremena.

Od slame se prave gomile i pali se vatra koju oni hrabriji preskaču jer onaj ko preskoči vatru, prema verovanju, biće zdrav cele godine. Ugašenim ugarcima deca a često i odrasli koji vole da ispoštuju tradiciju,  mažu se po licu da bi se tako sačuvali od uroka i zlih duhova, koje oratanjem pokušavaju da oteraju.

U drugim selima postoje i nazivi karaveštica ili kalavešnica, verovatno u zavisnosti od porekla ljudi iz sela, a Kacabaćani su uglavnom poreklom iz Kalne i Crvene jabuke pa su jedino selo u okolini koje koristi reči lužničkog govora.

Kasnije sledi večera od belog mrsa, a neretko se večera i dva puta, jer već od ponoći počinje veliki post.  U nekim kućama lamkaju se jaja. Kroz oljušteno kuvano jaje provuče se konac i stavi se da visi a deca pokušavaju da to jaje ulove ustima.

Lena, Neda, Luna, Luka i Sara,  večeras su se radovali i uživali u lepom starom običaju.