Vlasnici Etno domaćinstva “Merak” Jelena i Goran Marković iz sela Korbevac, kod Vranja, i ove godine su širom otvorili vrata za svoje posetioe. Pored dve smeštajne jedinice opremljene kuhinjom, kupatilom i prostorijom za obedovanje, oni su svojim gostima ponudili i smeštaj u vajatu starom sedamdesetak godina.

Čim vide kako je opremljen mnogi gosti koji su preko bukinga rezervisali smeštaj, odmah požele da svoj odmor na ovom gazdinstvu provedu baš u njemu. Onima kojima se posreći da je prazan i svoj odmor provedu boraveći u ovom prastarom drvenom zdanju dugo potom prepričavaju sa kakvim uživanjem su tamo boravili. Ovo pogotovo kada bi u ranim jutarnjim satima na drvenoj terasi, sedeći na tronoščcima, ispijali svoju prvu kafu posle okrepljujućeg sna.

This slideshow requires JavaScript.

Ovi divni trenuci nastavili bi se i kada bi se premestili pod sigurne strehe još starijeg vajata od sto godina, koga su Markovići preneli iz sela Nesvrte. U njemu tada do mile volje razgledaju muzejsku postavku starih alata koje su domaćini počeli da prikupljaju, a koji su se koristili u poljoprivredi i zanatskim radionicama u ovom kraju.

Goran ističe da u ovim starinama podjednako uživaju svi njegovi gosti bez obzira koje životne dobi bili. Na njegovom Etno domaćinstvu od pre tri godine gosti odmaraju i pomoću vaučera, pa su njihovi kapaciteti gotovo stalno popunjeni turistima iz Beograda, Niša, Leskovca, Sombora … koji žele da svoj odmor provedu na ovom živopisnom mestu.

Otkako su domaćini omogućili rezervaciju boravka u njihovom objektu preko bukinga sve je više gostiju i iz inostranstva koji prolazeći kroz Srbiju svrate da se kod njih odmore i okrepe lepim obrokom.

“Gostima se veoma sviđaju naša tradicionalna jela koja imamo u ponudi, a koje spremaju moja supruga i majka. Uz naše zeljanče, samsu, sukanu banicu, propeć, đuvečku, obavezno im ponudimo i razne sitne kolače koji im i te kako prijaju posle jela.”,priča Goran.

This slideshow requires JavaScript.

Posle ovako dobrog jela svima prija šetnja pa im on toplo preporuči staze kroz obližnju šumu i seoske reke, a onima koji žele da odu dalje posvetuje da odu na Vesnu kobilu, Vlasinsko jezero, Manastir Prohor Pčinjski, Vranjsku banju, koja se nalazi u neposrednoj blizini Korbevca.

“Gosti koji su vični pešačenju rado u Vranjsku banju odlaze peške. Međutim, kada se otuda vrate odmah krenu sa pitanjima kako to da uz put kojim idu od našeg sela do banje nema trotoara, kazuje Goran i ističe da bi bio veoma srećan kada bi se ta njihova želja, ali i želja meštana, ispunila u što skorije vreme.