Nisam ni slutio da ću tokom letnjeg raspusta morati da odgovaram gotovo isto kao i tokom školske godine, zato me je pitanje teta Jovanke iznenadilo: „Hajde ti, blago meni, da ispričaš kako je Nemeček zaslužio poštovanje drugova? Odavno sam čitala „Dobar vetar plava ptico“ pa sam zaboravila te detalje.

Pogledao sam je zbunjeno i rekao: – Vi ste, teta Jovanka, stvarno zaboravili. Nemeček je junak Dečaka Pavlove ulice, a Plava ptica je brod sa decom iz celog sveta. Nasmejala se i rekla: „Vidi stvarno, hvala što si me podsetio“.

Krenuo sam kući, noseći u rukama Hajduk Stanka i žureći da što pre stignem u sobu i počnem da čitam kad mi je palo na pamet – teta Jovanka, bibliotekarka u bojničkoj biblioteci je proverila da li čitam ili samo uzimam i vraćam knjige. Ispostavilo se da sam u pravu, jer mi je posle svake knjige koju sam vraćao u biblioteku postavljala nova i nova pitanja, interesujući se za detalje i koliko sam pažljivo čitao.

Juče je u svetu obeležen Međunarodni dan bibliotekara, a meni je prva asocijacija na bibliotekare – teta Jovanka, bibliotekarka biblioteke „Vuk Karadžić“ u Bojniku, koja je ove godine proslavila sedamdeset četvrti rođendan.

Davne 1948. godine, oktobra meseca, u Bojniku, sedištu Pustorečkog sreza, a na predlog načelnika za obrazovanje i kkulturu Tihomira Cvetkovića Tike, osnovana je Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ sa skromnim brojem knjiga.

Prema dostupnim informacijama fond knjiga na otvarnju biblioteke bio je oko 150. Pored knjiga, biblioteka je raspolagala i sa dve šahovske table i jednim radio aparatom.

Za formiranje biblioteke, veliki doprinos dale su četiri brigade Narodno oslobodilačke vojske od kojih je biblioteka na poklon dobijala dela ruskih pisaca.

Biblioteka je bila smeštena u centru Bojnika, u zgradi Alekse Markovića Frždaljke u kojoj je na spratu bio smešten i načelnik Tihomir Cvetković i referent za kulturu Svetomir Đorđević, učitelj iz Babičkog.

Za prvog bojničkog bibliotekara postavlje je Svetozar Krstić Toza, koji je biblioteku vodio do 1954. godine, i u isto vreme završavao srednju a kasnije i višu školu.

Po završetku zadružnog doma, biblioteka je preseljena u novi objekat, gde je i najduže boravila. Radilo se bez naknade, uglavnom u večerrnjim satima a kasnije se biblioteka proširila i na ogranak u Kosančiću.

1955. godine, rukovodilac biblioteke postaje Branko Stojković iz Dragovca koji do 1968. godine radi u biblioteci  sa Zdravković Stankom iz Bojnika.

Do spajanja biblioteke i bioskopa dolazi 1968. godine, kada se formira i Dom kulture Bojnik a za direktora je postavljen Svetozar Krstić iz Bojnika koji na toj funkciji ostaje do 2000. godine kada odlazi u zasluženu penziju.

Biblioteka „Vuk Karadžić“ u Bojniku, danas broji blizu 32.000 naslova knjiga svih žanrova razvrstanih po odeljenjima, među kojima se zaposleni posebno ponose Zavičajnim fondom, u kome se čuvaju knjige, stručni radovi, literatura u vezi sa autorima koji potiču sa područja opštine Bojnik.

Zavičajni fond broji oko dve hiljade raznih knjiga, časopisa i stručnih publikacija.

Na Međunarodni dan bibliotekara, biblioteka „Vuk Karadžić“ ima 624 člana, koji redovno posećuju biblioteku i čitaju knjige koje su im na raspolaganju.

U okviru biblioteke postoji internet učionica koja je na raspolaganju članovima biblioteke, a od novembra meseca ove godine ponovo je pokrenuta i literarna sekcija.

U saradnji sa Ustanovom Dom kulture Bojnik, biblioteka Vuk Karadžić organizuje vrlo posećene promocije knjiga zavičajnih ali i poznatih autora iz cele Srbije, tradicionalno obeležava Dan maternjeg jezika uz učešće autora koji pišu na prizrensko-timočkom dijalektu a u planu za 2023. godinu je pokretanje mobilne biblioteke, kako bi knjige bile približene što većem broju stanovnika bojničke opštine, prvenstveno u selima udaljenim od biblioteke.

Direktor biblioteke Dragan Rajković i zaposleni, uz sve planirane aktivnosti, pozivaju sve koji imaju publikacije ili knjige o zavičaju da, ukoliko žele i mogu, iste doniraju biblioteci i tako pomognu uvećanje Zavičajnog fonda.

Vraćajući se na početak teksta, još jednom ću se setiti teta Jovanke i pitati, onako više za sebe, da li još uvek ima bibliotekara koji, tokom letnjeg raspusta, bar porazgovaraju sa malim čitaocima i kroz takav razgovor provere da li i koliko pažljivo čitaju knjige ali i pričom o knjigama probude još veće interesovanje za čitanje, kod tih čitalaca.

Stavovi izneti u podržanom projektu od strane opštine Bojnik nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.