Stručna komisija proglasila je profesorsku engleskog jezika u vlasotinačkoj gimnaziji „Stevan Jakovljević“ Biljana Pipović za jednu od 45 najboljih profesora u bivšoj Jugoslaviji, a po kriterijumima Asocijacije najboljih nastavnika Jugoslavije. Ovu laskavu titulu kao jedini profesor u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, ponela je jer je ispunila preko 20 od mogućih 27 kriterijuma ove asocijacije.

„Pomalo sam zbunjena jer sam na konferenciji 2. septembra u Beogradu upoznala toliko odličnih nastavnika koji se bave i obrazovanjem i vaspitanjem učenika sa mnogo znanja i ljubavi. S druge strane, pomalo sam i frustirana zato što je sve više vidljivo da društvo ne shvata u dovoljnoj meri našu ulogu, što nismo dovoljno priznati“, kaže u prvoj reakciju za juGmediu profesorka koja se već godinama ističe svojim radom sa učenicima na času i u vannastavnim aktivnostima, a upravo su to bili kriterijumu za najbolje.

Ovu asocijaciju su pre tri godine osnovali nastavnci sa svih prostora bivše Jugoslavije. Godišnje se raspisuje konkurs. Oni koji zadovolje preko 10 kriterijuma postaju njeni punopravni članovi, a oni sa preko 20 postaju i punopravni članovi i proglašavaju se za najbolje nastavnike, kao što je slučaj sa Pipovićevom.

Biljana je za svoj rad, entuzijazam, energiju i posvećenost, osvojila mnogobrojna priznanja. Samo u ovoj godini dobila je Oktobarsku nagradu opštine Vlasotince za postignute rezultate u radu sa učenicima, dobitnik je 3 Nacionalne oznake za kvalitet međunarodnih eTwinning projekata i 2 Evropske oznake za eTwinning projekte u školskoj 2018/19. godini koje dodeljuje Evropska komisija za obrazovanje.

„Trudim se da svojim učenicima pružim sve što imaju i oni u velikim centrima, prvenstveno, da se ne osećaju drugačijim što su iz malog mesta i da imaju sve ono što imaju njihovi vršnjaci. Možda je u tom smislu čak i bolja mala sredina jer se brže uspostave kontakti sa nadležnim institucijima za realizaciju peojekata“, kaže.

Pipovićeva je Leskovčanka. Diplomirala u Nišu i po završetku studija nije imala dilemu da li da se vrati na jug ili krene na sever. „Mogla sam da se zaposlim u drugom gradu, ali ja sam htela Vlasotince. Radim u Gimnaziji sa fantastičnim učenicima i mogu vam reči da uživam u svom poslu i u uspehu učenika. Pratim ih i posle srednje škole i vrlo sam ponosna na generacije koje su izašle iz naše škole“.

Na pitanje da li svojim učenicima savetuje da se poput nje vrate u Vlasotince ili u Leskovac posle studija, kaže da ima dilemu.

„Vremena su se promenila. Za neke profesije ima posla, ali za većinu nema. Kako da savetujem da se vrate ako nemaju gde da se zaposle. Ipak, izbor je na njima. Sada više nije problem što odlaze u veća mesta u Srbiju, nego što odlaze preko granice i uvek negde osetim tugu zbog toga“, zaključuje naša sagovornica, jedna od 45 najboljih profesora sa celog prostora bivše Jugoslavije.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.