Vlastimir Mladenović iz sela Dobroviš u opštini Vlasotince već 11 godina ima isti problem, koji, i pored obraćanja lokalnim samoupravama, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, inspekcijama ali i samom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću se ne rešava. Naime, zbog kamenoloma koji se nalazi u Rakov Dolu, 12 kilometara udaljenom od kuće Mladenovića, njegova porodica ne može da diše od prašine, a supruga je dobila i astmu.

„Mene ne zanima šta oni gore rade, prašina se nanosi od kamiona koji dolaze iz pravca kamenoloma prema meni u Tegošnicu. Obraćao sam se i Ministarstvu za zaštitu životne sredine prvi put, tada kada sam se obratio oni su bili korektni i doneli to u moju korist, a to je bilo pre 5 do 6 godina. Od 2010. imam taj problem“, priča za Jugmediu Mladenović.

Obraćao se, kaže, opštini Vlasotince i oni su odgovorili u njegovu korist i inspektor za zaštitu životne sredine iz Leskovca mu je tada izašao u susret, ali posle toga kada ga je Ministarstvo zamenilo, prebacili su njegov problem na Dimitrovgrad, jer se njegova kuća nalazi u Jablaničkom okrugu, a kamenolom u Pirotskom.

„Bilo je to pre tri godine, i onda ja pišem Vučiću, pa pišem Vučiću,  pa pišem i oni me šalju u opštinu Vlasotince. Dve godine me predsednik Zoran Todorović nije udostojio odgovora da mi pomogne, a iz predesednikovog kabineta su mi odgovorili da opština Vlasotince treba to da reši. Međutim, Todorović mi ništa nije pomogao“, nastavlja priču Mladenović.

Nemoćan, prošle godine donosi odluku da ode u Beograd i štrajkuje glađu ispred Skupštine, ali iz poštovanja prema predsedniku Aleksandru Vučiću, to ne čini.

„Nisam hteo da idem zbog Vučića, smatram ga kao jednog ozbiljnog predsednika za mene, možda za nekoga nije i nisam hteo da idem da brukam predsednika“, ističe Mladenović.

Odustavši od brukanja predsednika, kako sam kaže, nastavlja da piše pisma Ministarstvu za zaštitu životne sredine 5. aprila ove godine, ali i tamo ne nailazi na razumevanje.

„ Oni su me mučili, mučili a imaju zakonsku obavezu da u roku od 15 dana odgovore. Kad sam zvao gore u Ministarstvo oni kažu „sekretarica nam nije ostavila vaš predmet“, a ja im odgovorim da koliko čujem od predsednika Vučića oni su u obavezi da odgovore za 15 dana, a odgovor sam dobio tek negde krajem maja“, objašnjava naš sagovornik.

U odgovoru je pisalo, kaže Mladenović, da su primili njegovo pismo i da će inspektor za zaštitu životne sredine izaći na teren.  Međutim,  dodaje, to se isto odugovlačilo i Vlastimir ponovo zove Ministarstvo, gde od načelnice dobija odgovor da oni imaju odobrenje za rad.

„Ja opet kažem, mene ne interesuje njihov rad, interesuje me moje zdravlje, moja žena koristi pumpicu  za astmu od te prašine već pet godina, a kažu oni meni iz Ministarstva „pa koristimo i mi u Beogradu“, a ja njima kažem „znate li vi šta je priroda u Beogradu, šta je u Dobrovišu“, zatim dobijam odgovor da ću biti uskoro obavešten“.

Prošlo je nekoliko dana, rešenja nema, da bi 18. maja na teren izašao inspektor iz Leskovca.

„Ja se dogovorim da on dođe da vidi prašinu, međutim on je došao sa gazdama, oni ga voze, a smatram da to nije pravi nadzor. Pravi nadzor je kada sam ja proizvodio sokove i meni sanitarna inspektorka uđe u radnju i nosi na analizu uzorak i ja dobijem od higijenskog zavoda da je sok baterološki ili hemijski ispravan ili neispravan, i to je za mene prava činjenica, prava stvar“, smatra Vlastimir.

Kako dalje priča, izašao je i inspektoru upitao da li vidi prašinu od koje ne može da se diše, na šta mu on odgovara potvrdno, a  policija koja je tu bila sa njima rekla je, prema Vlastimirovim rečima „pa čekajte ljudi daj pomognite ovom čoveku ako možete“. Međutim, inspektor donosi rešenje delimično u njihovu korist.

„Napisao mi je da oni imaju cisternu, a oni su je kupili tada kada mi je on doneo to rešenje, cisternu koja je kupljena da bi kvasila taj put ,međutim oni su to zabatalili“, naglašava Mladenović.

Dodaje, da prema ugovoru koji sa tom firmom imaju, oni bi trebalo da u roku od 5 godine asfaltiraju put Tegošnica-Dobroviš, a tvrdi da nisu sipali nijedan kamion kamena i da su tu gde imaju vodu za piće i izvor dizali 30 centimetara šljunak što je dovelo do toga da Vlastimiru voda ulazi u objekat, odnosno u podrum kada pada kiša.

Na naše pitanje da li i kakvo rešenje ovog problema on vidi, odgovara da postoje dva rešenja: ili da asfaltiraju 200, 300 metara puta ili da prskaju, ali ne kako oni hoće da se nanese blato pa onda istovare ispred njegovih vrata, nego prskanje vode u prahu, odnosno vodeni top.

„Mene ništa durgo ne zanima, ali oni nisu jednostavno zainteresovani. Sam perem put, ne mogu da operem, niko ne čisti, ni putna sekcija, samo ja, tu spavamo i živimo a inspektori ne dolaze kad je kiša, da li je slučajno ili namerno, ne znam“, dodaje Mladenović.

Pre desetak dana dobio je rešenje od inspektora Jablaničkog okruga Dejana Mitića da „nema mesta za ponavljanje postupka“ i da je u pitanju opština Crna Trava, a Vlastimir Mladenović živi na teritoriji opštine Vlasotince.

Kontaktirali smo inspektora Mitića, ovlašćeno lice Ministarstva za zaštitu životne sredine koji nam je rekao da sve što imao da kaže on je službeno napisano, i da je predmet rešen, odnosno da postupak nije ponavljan zato što nisu iznete nove činjenice, niti novi dokazi.

„To je rešeno u okviru zakona, ako nije zadovoljan ima pravne mehanizme da dalje štiti svoje interese. To što ima prašine na 12 kilometara, valjda treba put da se asfaltira. Ovde pričamo o tome da je on udaljen 12 kilometara od kamenoloma.  Merodavno je odlučeno da nije zona uticaja nešto što je preko 10 kilometara. Svakako da treba da bude zaštićen, ali po onome što je odlučeno na osnovu činjenica, dokaza, dozvole, rešeno je“, objašnjava Mitić za Jugmediu.

Dodaje da on i dalje ima pravo da se bori, ali da ugovor koji su imali sa tom firmom, na koju se Mladenović poziva nema zakonsku težinu, i da niko ne kaže da on nema problem sa prašinom ali je pitanje ko taj problem treba da reši, a Mitić smatra da to treba da se reši na nivou lokalne samouprave, koji brinu o svojim građanima.

„Znate li vi gospodine koliko je 12 kilometara udaljenosti, pita mene žena iz Ministarstva, rekoh ne znam, mi smo pet člana porodice gore, oni su svi potpisali da kad opereš veš to je puno prašine. Kamioni donose, ventilator izduvava, ne mogu da dovedem svoje unučiće. Evo ja predlažem i inspektoru i ministarki daću im svoj objekat na raspologanje koliko god oni žele, ali da dovedu svoju decu da žive u toj prašini“, očajan je Mladenović koji više ne zna kome da se obrati za pomoć.