BOŽIDAR ĐORĐEVIĆ KUKAR Sin industrijalca razvijao posleratni Leskovac

Diplomirani farmaceut Božidar Đorđević Kukar (1919-1992) čovek je koji je je osnovao kozmetičku fabriku „Nevena“ i fabriku lekova „Zdravlje“, kakvu pamtimo pre privatizacije, sportista, jedan od osnivača Narodnog pozorišta Leskovac u kome je glumio i iznad svega vizionar, gospodin i humanista. Njegov stvaralački posleratni život zapravo je ogledalo društva tog vremena. Kao sin industrijalca između dva velika rata, bio je jedan od 10 menadžera u Jugoslaviji bez članske knjižice SKJ, a poslovni partneri Amerikanci su mu se divili i govorili da bi u toj prekookeanskoj zemlji napravio – čudo.

Ovo je negde suština onoga što se danas čulo na predstvaljanju biogarfije „Božidar Đođrević Kukar, život i sudbina“ povodom stogodišnjice od njegovog rođenja, kojoj su u pozorištu prisustvovali supruga Katarina, ćerka Dragana i unuci, kao i mnogobrojna rodbina.

„Ovo knjiga je sjajna prilika da razmislimo o suštini života i izvučemo pouke, prilika da neke od najviših vrednosti istaknemo, da nadahnemo sebe i druge“, kazao je prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogrdau, koji je govorio i prilikom otkrivanja ploče sa Đorđevićevim imenom na Hemijsko tehnološkoj školi u Leskovcu 2000.godine, koja je, takođe, osnovana na incijativu osnivača „Zdravlja“.

On je kazao da je Đorđević spojio ideju, ljubav i znanje, porodicu, obrazovanje i inovacije.

„On je uviđao šta bolji i razvijeniji rade i preslikavao u rodnom Leskovcu, praveći sintezu obrazovanja, nauke i kulture. Utkao je svoj život i rezultate rada u svoj rodni grad i u državi  kojoj je živeo. Zato, i danas trebamo da gledamo ko šta radi, a ne kojoj porodici pripada i kojoj partiji pripada“, zaključio je profesor Mitrović.

Devet dana po oslobođenju Leskovca, odnosno, 20.oktobra 1944.godine, Božidar Đorđević Kukar je, s diplomom farmaceuta, kasnije i magisterijumom, postao apotekarski referent sa stečenim znanjem iz apoteke Bore Gavrliovića. Novembra 1945. na njegovu inicijativu osniva se prva državna Centralna apoteka u Leskovcu, a zatim Apotekarsko preduzeće, takođe s njim na čelu. Najpre se razvija proizvodnja hemijskih preparata Kemofarmika, a potom laboratorija medikamenata, preteče kasnije veoma upsešnih preduzeća „Nevene“ i „Zdravlja“.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Godine 1953.  i naredne godine formiraju se „Nevena“ i „Zdravlje“, koje razvija saradnju sa evropskim kompanijama, formiraju se sopstvene laboratorije, 1962. godine na incijativu Đoređevića otvara se Hemijsko tehnološka škola koju upisuju samo „vukovci“, 1968. Institit za istraživanje pri „Zdravlju“, proizvode se sopstvene sirovine za medikamente, ali i za kozmetičku industriju. Sedmadesetih godina se otvara fabrika špriceva za jednokratnu upotrebu, pogon za proizvodnju tuba i doza, pa pogon za preradu poljoprivrednih proizvoda, lekovitog bilja i šumskih plodova.

Danas se „Zdravlje“ svelo na pakersku fabriku

„Kada se zbog neophodne modernizacije povela rasprava o spajanju Zdravlja i Nevene, 1976.godine, Božidar Đorđević Kukar je smenjen kao još 400 uspešnih direktora u Srbiji. Više od 20 godina razvijao je Zdravlje i Leskovac. U želji da se smeni korišćena su i nedolična sredstva“, čitao je narator kratkog filma o radnom putu ovog genija koji je kasnije bio zastupnik skopske firme u Moskvi, vratio se i umro u Leskovcu.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ideja o autobiografskoj knjizi stara je 20 godina u porodici naslednika Đoređvića, koji ima dve ćerke – Draganu i Ivanu. Promociji je prisustvovala Božidareva supruga Katarina i ćerka Dragana Stojanović koja je kazala da ova knjiga njenog oca predstavlja u realnom svetlu, onakvog kakav je bio tokom života.

„Otac nikada nije pričao o starim vremenima. Ono što znam čula sam od drugih“

„Biografija obuhvata sve segmente njegovog života, predstavlja ga kao svestranog čoveka, aktivnog u realizaciji svojih interesovanja i ciljeva, koji su prevazilazili lični interes. Uspomena na mog oca prvenstveno evocira na naš porodični život u kojem je on bio nežan i posvećen suprug, otac i deda. Kao ćerka, nosim privilegiju i sreću da odrastam uz oca kome su pordica i porodični život bili na prvom mestu“, rekla je Dragana, a na videu dole poslušajte šta je još kazala na promociji knjige o svom ocu.

Knjigu „Život i sudbina“, izdatu u novosadskom  „Promoteju“, pisala su dva autora – profesor Nenad Mihajlović, koji je umro iznenda, pa je ovaj vrlo težak i izazovan posao nastavio Nikola Milićević, novinar iz Leskovca, koji je takođe danas govorio.

On je kazao da je Božidar Đorević, koji je poneo porodični naziv Kukar, još 1942. počeo da pomaže komunistički pokret iako je bio sin kapitaliste, a da je njegovog rođenog brata streljao Gestapo na niškom Bubnju, te da je monografiju počeo da radi iz početka uloživši veliki napor u istraživanju građe.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

„Leskovac, kao i većina gradova Srbije, nema  dobre i sistematski uređene načine arhiva koji se odnose na velike ljude i događaje, pa sam do potrebne građe dolazio upornim radom, često intuicijom, a ponekad i srećom. U mnogome mi je pomogla prilično očuvana arhiva porodice Kukar. Dokumeta o drugim aspektima života nalazio sam u arhivi Zavičajnog odeljenja Nardone biblioteke Radoje Domanović u Leskovcu“, kazao je Milićević i dodao da sadašnje rukovodstvo „Zdravlja“ nije izašlo u susret njegovim molbama.

Božidar Đorđević je još za života uživao u petoro unučadi

Monografija, inače, sadrži dva dela i 343 poglavlja, postavljena  hronološki sa naslovima.

„Po svom karakteru, ona bi mogla da predstavlja ‘zlatno doba’ Leskovca, kao svedočanstvo i podsetnik da je duh preduzetnika i preduzetništva neuništiv“ zaključio je Milićević.

Na početku promocije, obratio se gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović ocenivši da je Božidar Đorđević Kukar bio jedan od leskovačkih vizionara i ostavio neizbrisiv trag u istoriji grada na Veternici.

„Kao osnivač farmaceutske industrije i Fabrike lekova Zdravlje, koja je važila za okosnicu razvoja  našeg grada, kao jedan od tvoraca Akademskog pozorišta i kao osnivač Planinarskog društva u Leskovcu, Đorđević je zauvek otrgao sebe od zaborava. Dete sam privrednika i znam koliko truda, energije, odricanja, požrtvovanja i ljubavi iziskuje raditi vredno kao što je radio gospodin Đorđević“, naglasio je između ostalog Cvetanović, koji je u nastavku govorio o današnjem napredku Leskovca.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar