Bratislav Prokopović: Moja uloga u privatizaciji „Zdravlja“ je bila simbolična

LESKOVAC – Profesor Bratislav Prokopović, jedan od članova tenderske komisije za privatizaciju „Zdravlja“, kaže da ne snosi nikakvu odgovornost što je ono pre 12 godina prodato po 10 puta manjoj ceni od svoje vrednosti.

Propkopović je u to vreme bio predsednik leskovačke vlade i član komisije ispred lokalne samouprave.

„Odlučujući momenat za kupovinu Zdravlja od strane islandskog Farmakoma bio je glas radnika koji su svoj pristanak dali na referendumu sa 94.7 posto glasova, ali i pristanak sva tri reprezentativna fabrička sindikata“, priča Prokopović za „Jugmediu“.

700 evra po godini staža
Prokpović naglašava da je kupoprodajni ugvor vredeo, zapravo, 57 miliona evra, koje je novi vlasnik trebalo da uloži u investicije i otpremnine radnika – 700 evra po godini staža. Tih 700 evra isplaćeno je poslednjoj grupi radnika. Ostali su dbijali mnogo manje.

Slučaj privatizacije leskovačke farmaceutske fabrike godinama je tema u gradu na Veterniic, najviše zato što je prodata za svega 3,5 miliona evra i gubitka oko 1.700 radnih mesta. Ponovo je aktuelizovan zahtevom Nove stranke za preispitivanje uloge Siniše Malog, gradonačelnika Beograda i tadašnjeg direktora Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju Vlade Srbije.

Nova Stranka zahtevala je od nadležnih državnih organa da se preispita imovinsko stanje članova komisije pre i posle privatizacije „Zdravlja“, odnosno, predsednika komisije Siniše Malog, i članova Bratsilava Prokopovića i Petra Stojanovića, tadašnjeg direktora fabrike.

„Nemam ništa protiv da Poreska uprava izvrši procenu moje imovine. Što se mene tiče, potpuno sam čist u tom pogledu. Inače, uloga lokalne samouprave bila je simbolična. Jedino zam da smo u startu odbili prvu ponudu od 1,5 milion evra.

Prokopović se ne seća kako je i zašto vrednost kapitala „Zdravlja“ urgenicijama smanjena sa 45 na 3,5 miliona dinara i ne zna da li je i kakvu ulogu u tome imao Siniša Mali. S ove vremenske distance, misli, da je privatizacija bila neophodna.

„Zdravlje“ je tada bilo izgubilo sve licence za proizvodnju lekova. Imalo je višak radnika i za godinu dana ostalo bi bez tržišta. S druge strane, na tenderu se niko nije javio sem Farmakoma“, podseća.

Sudbina fabrike i zaposlenih, mišljenja je, bila bi drugačija da se u privatizaciju krenulo mnogo ranije, po zakonu usvojenom u vreme Ante Markovća, tadašnjeg premijera Jugoslavije.

„Da je Zdravlje, kako je predlagano, privatizovano kada i Hemofar, čiji su radnici postali akcionari, mi bismo danas imali sasvim drugačuju priču. Ali tadašnje rukovodstvo je početkom devedesetih godina prošlog veka odbilo takve sugestije“, zaključuje Bratsilav Prokopović.

“Zdravlje“ je kasnije prodato “Actavisu” čije je rukovodstvo odbijalo da komentariše njegovu privatizaciju, a Actavis je u međuvremenu izvršio spajanja s dve velike svetske farmaceutske kompanije.

(Kraj) mil

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

25 komentara

  • Ma on je bio glavni u tome. Bio je predsednik izvrsnog odbora grada Leskovca i clan tenderske komisije.
    Zajedno sa Sinisom Malijem su bili clanovi glavnog odbora DS-a. Sta mislite odakle mu imovina za privatne skole po Leskovcu i Nisu. Pitajte Sinisu Petrovica zasto je Prokopovic to uradio !

  • Dajte imena predstavnika tri reprezentativna sindikata

  • Pozdrav za Prof.Dr.Prokopovica,uz zelju da se više aktivira na Leskovackoj politickoj sceni. Ima ugled i poštovanje mnogih u Leskovcu. Sve najbolje profesoru.

  • Molio bih za recept kako sa 10 prstiju mojih i ženinih, naše dve fakultetske diplome da otvorim neki privatni biznis, školu na primer?

  • Napali ste poštenog čoveka, svako vam smeta u ovom gradu pa i profesor Baćko.Ljubomorni ste na uspeh čoveka.
    Samo idiot može da tvrdi, da lokalna samouprava imala uticaj na privatizaciju.Pa prstom bre nisu mrdnuli, ništa nisu ni mogli zakonski sem neke sugestije.
    Pa ovaj grad je privatizacijom izgubio sve fabrike.
    Treba se reći da su za privatiztaciju krive sve partije DOS-a, koje su na rep. nivou promenile stari zakon i donele novi, koji je kriminalno loš.Čak nisu stavili ni da samo subjekt koji se bavi istom delatnošću može da privatizuje fabriku.I onda je nromalno da konobari kupe fabriku btekstila, radnik obezbedjenja fabriku kozmetike a trgovac fabriku lekova na primer.
    Prethodni zakon je izvaredan bio, pogledajte Alfu Plam Vranje, Hemofarm i mnoge druge farbike, sve one i dan danas rade.
    Zašto je menjan uopšte?
    Pa po nalogu stranih ambasadora.
    Rečeno je, bombardovanjem smo uništili deo industrije, privatizacijom uništavamo preostalo industriju.
    Kada završimo posao, onda imamo potpuno prazno tržište i dovodimo naše kompanije.
    Lokalni političari to nazivaju ,,investicijama“.
    U tim našim kompanijama, radnici ima da rade za 100 eura.Ali ipak, daćemo im bolji položaj od radnika u Africi a sličan sa onim radnicima u Aziji.
    Kada potroše novac od privatizacije, onda im dajemo kredite.
    Kada ne mogu da vrate kredit, daćemo još kredita, ići će kamata na kamatu.
    Kada vide da ne mogu ništa da vrate, onda moraju da prodaju strateški značajne kompanije za državu, pre svega Telekom,PTT,NIS,JAT,Distribuciju.
    Kada prodaju to sve a spoljni dug im je oko 50 milijarde eura, onda moraju početi prodaju zemljišta,državnih zgrada i ostale imovine.
    Na kraju će nam ostanu gaće da prodamo.
    Argentinski model se primenjuje na Srbiju.
    To je svakom jasno sem većini građana i građanki ove države.
    Argentina je rekla NE.U Srbiji ne postoji političar, koji će reći NE ovim svetskim zelenašima.
    I oće li opet ovi lokalni političari, koji veze nemaju o politici, nebitno iz koje su partije, opet zamajavati građane Leskovca o raznim investicijama?
    Naravno da hoće, oni svoje građane smatraju crnim robljem, žele da ih uposle da rade 14-16h za 150 eura.Afrika nas ubrzano stiže.
    Znači ide pol. kampanja u kojoj svi obećavaju investicije i nova radna mesta za kolonijalni Leskovac.
    Svaka VAM čast.

  • Ako si imao ikakvo učešće u privatizaciji zdravlja imaš terki plus od mene..ovo je, ubedljivo najbolja privatizacija na jugu Srbije..kad računate cenu, dragi populisti(nadam se da niste neznalice već namerni manipulatori) i dragi ljubitelji propalog socijalizma(nema vas mnogo ali ste brate bučni) morate da uračunate sve otpremnine i otkup akcija radnika(koliko je to?), koliko je poreza i doprinosa ova firma platila državi(koliko je to?) i koliko je investirano u najnoviju opremu..pitajte radnike da li je uspešna? Pitajte one koji su prodali akcije! Ovaj što kritikuje nama ni dana staža u bilo kom privrednom društvu..treba da mu verujem da nešto zna o privredi?

    1
    3

    • A ti dje si se uglavio?
      Oćemo tebi da verujemo a?
      Pa biće nekad ova država kao Island, pa sve bankare u mardelj, po zasluzi!U buvaru bre!Nakrali ste se vi iz dos-a, još namk solite pamet ovde, sreća pa vas nema mnogo više, oko desetak ste ovde na portalu, u gradu je ostalo stotinak ljubitelja dos-a, koji se šatro demokratski predstavljaju.Pa zato vas Mesko i dobio, zato što ste sve uzeli od ovog naroda.Ni gaće niste ostavili…

      • Skandalozno je što ljudi sa margina drže lekcije profesorima doktorima i još ih nazivaju lopovima, naravno bez ikakvih dokaza, što je uvreda. Ako takve b…..e nemaju sve daske na broju, redakcija bi trebalo da reaguje i ne objavljuje njihove nebulozne komentare.

    • Jaimam pred log dase ovaj narodo dо zove pameti i o dabere daga vodi Leistoricar Superhe roj kojice daspasi napacen narod od sopstve nu glupost. Dase Leistoricar dodeli Cve tanoviću za Prvog Savet nika i odma smeni od funkciju precedni ka kucnog saveta jel i onako stoji iz medju popravljanje od lift i zelju na blagajnika i cistacicu dase podrum na dalje za kljucava i dase obu stavi bezplatno koriscenje za jedničke podrum ske prostor ije, te damu se dodeli prest ižna Oktobarska nagrada 2015 za preduzet ničku izuzetnos jer uspeva da plati do prinosi za se be i gospodju mu bezpomoc drzave poz cao

      • Mene su stanari demokraCki, većinom glasova izabrali za preCednika kućnog saveta..ako želiš da me smeniš mora po proceduri..

    • Uspesna do bola.
      Oština je svakako mogla da utiče na privatizaciju Zdravlja, a ne samo da klima glavom, kao da nema svoje JA. I to je morala, jer je to bila firma od strateškog Značaja za Leskovac, pa I Srbiju.
      Što se tiče saglasnosti radnika, I sindikata, naravno da će prihvatiti privatizaciju kad im servirate bajke (lažne informacije). Za takve stvari se u normalnim državama ide u zatvor, kao što završavaju bankari sa Islanda, gle cuda, bas tamo odakle je kupac.
      -Kao prvo ova privatizacija uopšte nije bila uspešna, jer je firma prodata za sitne pare. Drugo pitajte vi radnike koji su najureni iz fabrike uz otpremnine koje su mogle da im traju godinu dve.
      -Treće, otpremnine koje su im isplacivane su na teret bilansa Zdravlja, a ne na teret kupca, i sama ih je fabrika isplacivala.Sredstva za otpremnine (250 EUR po godini staža) isplaćena su dakle na teret bilansa Zdravlja. Za kamate na investicione kredite i otpremnine umanjen je dohodak za raspodelu, za koji su iznos akcionari oštećeni. U toj 2003. nije bilo dohotka za raspodelu, jer je napravljen gubitak u iznosu od 634.291.000 dinara ili 9.061.300 EUR. Samim tim, dividende malim akcionarima nisu mogle da se isplate, pa ni porez državi. Ovo je prvi gubitak u istoriji Zdravlja.
      -Četvrto – Zdravlje je u godini pre prodaje ostvarilo profit od preko 2 miliona Eura, a već 2003 godine nakon prodaje ostvaruje gubitak.
      -Peto- gle čuda Akcije koje je u bankama posedovalo Zdravlje su prodate firmi Invej čiji je vlasnik Peconi, a glavni posrednik je agencija CItadel koja je učestvovala u privatizaciji Zdravlje čiji je vlasnik Vojin Lazarević, koji je u direktnom kontzaktu sa Sinišom Malim.
      -Iako je kupac Pharmaco tvrdio da ima raspoloživa sredstva za investicije, on je u 2003. godini podigao kredit na teret Zdravlja u iznosu od 444.034.000 dinara i otprilike toliko u 2004. godini, tako da je opteretio bilanse za iznos kamata i otplatu glavnice i time umanjio dohodak za raspodelu.
      Dakle nije investirano sa strane, već je samo Zdravlje investiralo na svoj račun.
      -Šesto-U skladu sa Zakonom o privatizaciji, čl. 8, stav 8.3.3, ugovora predviđeno je da kupac „neće prodati, preneti ili na neki drugi način otuđiti bilo koju značajnu imovinu prodavca, bilo u okviru jedne transakcije ili nekoliko transakcija tokom petogodišnjeg perioda, u iznosu većem pet odsto ukupne vrednosti sredstava prodavca u skladu sa poslednjim završnim računom na dan transakcije“.
      -Nezavisno od Zakona o privatizaciji i ovog člana iz ugovora, Pharmaco je otuđio fabriku plastičnih špriceva u Medveđi (navodno za 2.500.000 EUR, a prethodno je otpustio oko 120 radnika), otuđio je fabriku aluminijumskih tuba i doza u Lebanu (navodno, takođe, za 2.500.000 EUR, prethodno otpušteno 125 radnika), zatvorio je fabriku za preradu voća, povrća i dijetetskih supa u Bosilegradu, gde je radilo oko 300 radnika, fabriku rukavica je otuđio, kao i tankove za gas u Makedoniji. Sve to se dešava u 2003. i 2004. godini.
      To što je promenilo vlasnika za sitnu lovu, nije donelo ništa dobro i ne zavaravajte narod. Rasprodati su pogoni mimo ugovora i zakona o privatizaciji, rasprodate su akcije koje je Zdravlje posedovalo Peconiju, otpremnine isplaćene na račun samog Zdravlja iz kredita, a onda prikazan gubitak i tako izbegnut porez prema državi iobaveze prema akcionarima, otpušteno blizu 1700 radnika i vi to zovete uspešnom privatizacijom.

  • Toooo, bravo za Jugmedia! Hvala što štitite privilegovane prijatelje. Ho, ho, ho

  • He, he, koga hoće da nablati, pusti i svoje i tudje komentare protiv ljudi koje mrzi, a često sama urednica piše protiv glumeći da je neko drugi, da navuče gnev na osobu kojoj podmeće svoje komentare. .A koga štiti, tad skida koementare. Ovde fali deset komentara što ih je bilo od popodne. A vi kako te?

    • A,GDE JE MOJ KOMENTAR,,,,,,,,,,’?NEPODOBAN ILI NEODGOVARAJUĆI?AKO JE POTREBNO JA ĆU NJEGA OBRAZLOŽITI I DOKUMENTOVATI,ALI RADI ISTINE VRATITE ISTOG JER JE NEPOŠTENO SA VAŠE STRANE.

      • Mnogi komentari su nestali usled migracije sajta. Izvinjavamo se

        • Primetno je vrlo da se „migracije“ sajtova odigravaju po vec ustaljenom sablonu skoro dve godine unazad. Pocela si Micke da cenzurises komentari, cak i oni koji nisu uvredljivi, vulgarni itd

          • Komentar Jugmedije je vulgaran i uvredljiv i vredja sve čitaoce i komentatore.
            „usled migracije sajta“?

  • Razumem političke kampanje i populizam, ali ako se manemo ćorava posla i pogledamo samo cifre videćemo da je ta vlast sa Prokopovićem na čelu Izvršnog Saveta bila jedna od najboljih u istoriji Leskovca. Vraćeni svi dugovi iz 90-tih, krenule investicije, pojačan socijalni program a narednoj vlasti – Gojku Veličkoviću ostavljen prepun budžet. Gojku to naravno nije bilo dovoljno nego je ponovo počeo sa zaduživanjima, što su i ostali posle njega nastavili do danas.

  • Samostalni Sindikat-predsednik Vukosava Ristić, Sindikat Nezavisnost-predsednik Dragana Đorđević i Sindikat FIJA-predsednik Živka Veličković. A što se tiče svih detalja oko privatizacije Zdravlja, najbolje je da pitate u udruženju Manjinskih akcionara Zdravlja, čiji je predsednik bivši gen direktor Siniša Petrović. On će vam sve detalje objasniti.

vaš komentar