Posle pedesetogodišnjeg sna u koji ga je poslala dobra vila, po molbi naroda, probudio se Veliki Vođa. Istina da je narod hteo bar celu stotku, ali pošto ovo nije zla veštica nego dobra vila i ovo je bilo zadovoljavajuće.

Protrlja  Veliki Vođa, u daljem tekstu VV, oči, proteže se ko mače na džigericu, pa reši da prošeta zemljom Srbijom.

Prvo što mu pade u oči behu stada ovaca.

– Imate lepo stado, – obrati se pastirima.

– Imamo zahvaljujući Vama Predsedniče, – odgovoriše oni.

– Znači ima dovoljno mleka, sira, vune, mesa?

– Ima Predsedniče.

Lice VV- a se osmehnu.

Potom ga put nanese pored krda krava koje su pasle na pašnjaku.

– Vidim popriličan broj krava, rasa je zastarela, ali ih količinski ima dosta.

– Imamo zahvaljujući Vama Predsedniče, – vratiše pastiri odgovor.

– Znači ima dovoljno mleka, teladi, junećeg mesa?

– Ima Predsedniče.

Lice VV-a se ozari.

– Imate stado svinja, – obrati se svinjarima na koje kasnije naiđe.

– Imamo zahvaljujući Vama Predsedniče.

– Znači ima dovoljno svinjskog mesa? Prolaze li dobro na stočnom tržištu?

– Prolaze, Predsedniče, nekako. Menjamo ih za vunu, ovčji sir, kravlje mleko.

Lice VV-a poče da dobija izraz srećnika, a kako i ne bi kad mu je država puna svega.

Posle pašnjaka naiđoše polja sa žitom na kojima su žene žele srpom i njive sa kukuruzima gde su radnici okopavali motikama.

– Vidim da žanjete, kopate, nema traktora, pesticida! Zdrava hrana, – doviknu VV radnicima.

– Zahvaljujući Vama Predsedniče, – dovikom mu odgovoriše.

Njega poče da hvata stanje euforije. A da budemo iskreni koga i ne bi. Sve što je video sve je bilo njegova zasluga. Poče da se pipa po džepovima tražeći nešto. Osećao je veliku želju da se javi svojim najbližim partijskim saradnicima, da sa njima podeli radost kako bi se ove lepe vesti širile što brže i što dalje. Ali nigde njegovog mobilnog.

– Možete lu mi pozajmiti vaš telefon da nazovem moje prijatelje? – obrati se najbližem pastiru.

– Nemam telefon, Presedniče.

– Može li se internetom stupiti sa nekim u kontakt?

– Ne može, Predsedniče?

– A kad bi mi bar našli neka kola da što pre stignem do prve televizije, platiću gorivo.

– A šta je to televizija, Predsedniče? – gleda ga pastir u oči.

– To je ono što radi na struju i emituje slike iz celog sveta, – zapanjeno će VV.

– Čuli smo da je naš narod nekad imao i tako nešto, ali nemamo struju.

– Ja ništa ne razumem. Kako sad ođednom nema ni ovog, ni onog, otkud to ođednom.

– Zahvaljujući Vama Predsedniče!

– Meni?

– Da, da, dobro ste čuli. Vi ste nas svojim vladanjem vratili dvesta godina unazad, mi smo sad u srednjem veku.